Folijarna prihrana je važna mera u uzgoju

Kao dopuna osnovnom đubrenju folijarna prihrana deluje brzo i efikasno. U proizvodnji povrća, glavni motiv proizvođača i osnovni cilj jeste postizanje visokih i stabilnih prinosa izuzetnog kvaliteta. Od činioca koji direktno utiču na prinos i kvalitet povrća jedan od najvažnijih je zemljište, osim toga što predstavlja podlogu za biljke, tj. biljke rastu i razvijaju se na njemu. Takođe je glavni izvor vode i hranljivih materija, koje su neophodne za rast i razviće koje biljke usvajaju preko korena.

Međutim, i nadzemni organi, pre svih list, mogu da usvajaju mineralne materije i vodu. Sposobnost biljaka da usvajaju vodu i hraniva preko lista danas u savremenoj proizvodnji povrća, kako na otvorenom polju, tako i u zaštićenom prostoru, koristi se kao redovna agrotehnička mera u ishrani biljaka- folijarna ishrana. Značaj folijarne ishrane je, pre svega, što hranivo aplicirano na ovakav način može brzo da deluje, brzo dospeva do hloroplasta, gde se obavlja proces fotosinteze, a i stepen iskorišćenja hraniva unetog na ovaj način je izuzetno visok. Pri ovakvoj ishrani povrća izbegavaju se, gotovo, redovne pojave koje se, inače, javljaju pri ishrani iz zemljišta, pre svih, antagonizam između pojedinih elemenata, fiksacija hraniva u zemljištu, kao i međusobno vezivanje jona u oblike koji nisu pristupačni biljkama.

Folijarna prihrana je važna mera u uzgoju

Folijarna ishrana nije, niti treba da bude, osnovni ili jedini način ishrane biljaka, već je treba posmatrati kao dopunsku ishranu, odnosno meru koja omogućuje brzo i efikasno delovanje, radi korekcije ishrane biljaka, tj. folijarno đubrenje treba kombinovati s osnovnim đubrenjem, kao i prihranom. Kada je reč o povećanju troškova proizvodnje oni mogu da se smanje ako se folijarna ishrana izvodi i kombinuje sa drugim agrotehničkim merama, pre svih zajedno s aplikacijom sredstava za zaštitu bilja. Obično se u prskalicu stavljaju prvo zaštitna sredstva, pa tek onda đubrivo. U tom slučaju, pri primeni, đubrivo pomaže boljem usvajanju pesticida od strane biljke i rezultira u boljem efektu preparata. Pri intenzivnoj proizvodnji povrća uprkos obilnom i pravilnom unošenju hraniva u zemljište, često se javljaju nedostaci pojedinih hraniva, kao posledica nemogućnosti korena da usvaja dovoljne količine hraniva, pa se kao rešenje tada nameće folijarna ishrana. Folijarnom ishranom se uglavnom otklanjaju nedostaci Ca, Mg, B, Fe, Cu, Mn, Mo, Zn, ređe N, P, K, jer takvom merom može brzo i kvalitetno da se otkloni taj nedostatak, pre nego prihranom granulisanim hranivima ili prihranom preko sistema kap po kap.

Neki elementi (npr. kalcijum, gvožđe, bor) su slabo pokretni ili gotovo nepokretni i veoma sporo se transportuju, tako da često dolazi do pojave nedostataka tih elemenata, pa se za otklanjanje nedotataka ovih elemenata preporučuje upravo ishrana preko lista. Folijarna ishrana se koristi i u slučaju oštećenja ili bolesti korena ili ako postoje uslovi koji utiču na slabo usvajanje ili potpuni prestanak usvajanja hraniva iz zemljišta (poremećen vodno-vazdušni režim, nepovoljna pH vrednost, niska ili visoka temperatura zemljišta, ispiranje hraniva iz oraničnog sloja, fiksacija pojedinih hranljivih elemenata, antagonizam među pojedinim jonima i dr.).

Folijarna ishrana savetuje se i u slučaju pojave oštećenja, koja su izazvana vremenskim nepogodama (kiša, grad, vetar) ili oštećenja od bolesti i insekata, kao i fiziološka oštećenja (sunčane pege).

dipl. ing Nada Lazović-Djoković