Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Integrisana zaštita povrća – Zaštita povrća je veoma specifična u odnosu na zaštitu ratarskih ili voćarskih biljaka. Postoji nekoliko razloga za to. Raznolikost povrtarskih vrsta, različita tehnologija gajenja, vegetacioni period, epitet malih useva, osetljivost prema patogenima, pretežna upotreba u svežem stanju, doprinose kompleksnosti zaštite ovih vrsta biljaka. Zato je za uspešnu zaštitu neophodno dobro poznavanje kako biologije prouzrokovača bolesti, njihove epidemiologije, simptoma bolesti, tako i tehnologije gajenja povrća. Sve mere borbe koje se preduzimaju u cilju zaštite u povrtarskoj proizvodnji podeljene su u dve grupe:
- preventivne i
- kurativne
Preventivne imaju za cilj da zaštite usev od uzročnika koji izazivaju oboljenja ili oštećenja, dok se druge sastoje u zaštiti useva direktnim uništavanjem biljnih neprijatelja hemijskim i drugim sredstvima.
Integrisana zaštita predstavlja objedinjavanje svih mera koje doprinose sprečavanju, odnosno smanjenju pojave bolesti. One se oslanjaju pre svega na izbor otpornih sorata, plodoredu, blago-vremenom izvođenju tehničkih mera, potom mehaničke, biološke, fizičke i na kraju hemijske mere. Otuda integrisana zaštita povrća podrazumeva korišćenje u prvom redu preventivnih mera, kao što su pravilan plodored, korišćenje zdravog semena, gajenje otpornih sorti, kao i nekih kurativnih mera kao što su mehaničko uništavanje. Tek kada se iscrpe sve navedene mere, a bolesti se pojave, treba primeniti hemijske mere zaštite.
Zdravstveno stanje biljaka u narednoj godini u velikoj meri zavisi od mera higijene polja sprovedenih prethodne godine. U tom pogledu veliki značaj ima prikupljanje i uništavanje biljnih ostataka. U zaraženim biljnim ostacima održava se i prenosi veliki broj patogena, prvenstveno prouzrokovača truleži korena i prizemnog dela stabla i uvenuća biljaka. Zaražene biljke, koje ispoljavaju ove simptome, treba što pre ukloniti čupanjem, i to cele biljke sa korenom, a na prazna mesta zasaditi nove biljke uz obaveznu prethodnu dezinfekciju zemljišta zalivanjem rastvorom odgovarajućeg fungicida. Na kraju proizvodnog ciklusa, nakon berbe ili žetve, ukloniti ili uništiti, najbolje spaljivanjem, sve zaražene biljne ostatke.
Za pripremu komposta koristiti isključivo ostatke zdravih biljaka. Ova mera je naročito poželjna kod stakleničke i plasteničke proizvodnje gde zbog odsustva delovanja atmosferskih faktora, kiše, snega, mraza i antagonističkih mikroorganizama, razlaganje ostataka teče veoma sporo.
Integrisana zaštita povrća
Plodored je veoma značajna agrotehnička mera, korisna i za sprečavanje pojave mnogih prouzrokovača bolesti, štetočina i korova. To je zapravo, mera kojom se uvodi planska smena u gajenju biljaka na određenoj površini.
Plodoredom se s jedne strane ograničava mogućnost da se u zemljište na kojem se prvi put organizuje gajenje povrća brzo i najčešće trajno unesu štetni mikroorganizmi i s druge strane doprinosi da se u već zaraženom zemljištu populacija parazita održava ispod praga štetnosti.
Gajenje različitih useva na određenoj površini ima uticaj na strukturu zemljišta i sastav hranljivih materija u njemu. Način obrade i đubrenja zemljišta pri gajenju različitih useva utiče na poboljšavanje njegove structure i održavanje balansa najvažnijih hranljivih elemenata. U najvećem broju slučajeva istu ili sličnu biljnu vrstu treba na isto mesto vratiti tek nakon četiri do pet godina. U tom periodu parazit izgubi svoju vitalnost.
Takođe, veoma važno je i to, da jedan za drugim ne treba gajiti vrste iste botaničke familije, jer su one po pravilu osetljive na iste patogene. To u praksi znači, da na jednoj površini ne treba gajiti papriku, paradajz, krompir više godina ili ih kombinovati u plodoredu. Za navedene kulture dobri predusevi su: kukuruz, žitarice, suncokret, šećerna repa, pasulj, boranija, luk, grašak.
U mestima pojave uvenuća biljaka zalivanje natapanjem brazda treba zameniti orošavanjem. Natapanjem se postiže rasprostiranje spora patogena. Međutim, u vreme pojave bakteriozne pegavosti paprike poželjno je izbegavati zalivanje orošavanjem i preći na zalivanje brazdama, jer se tako stvaraju manje povoljni uslovi za širenje i razvoj patogena.
Petrović Mirjana, dipl. inž. polj.
