Lubenice na redu – setva za proizvodnju rasada

Lubenice na redu – Treba razmišljati o tome kako ćemo se hladiti vrelih, letnjih dana. Lubenica je najomiljenija – slasna, hladna, crvena. Sada je vreme za početak ciklusa gajenja.

Zahtevi prema uslovima spoljne sredine – Na temperaturi od 25°C seme lubenice niče za 4-8 dana, a to je i optimalna temperatura za rast biljke. Rasad propada na temperaturi od 1°C. Minimalna temperatura za rast i razvoj biljke je 18°C. Na temperaturi od 10°C prestaje rast, a sa druge strane lubenica dobro podnosi visoke temperature, sve do 45°C.

Biljka ne cveta na temperaturi ispod 13°C. Neophodno je da u vegetacionom periodu bude 1.200 časova sunčeve svetlosti. Temperaturna suma je 2.000-3.000°C. Ako biljke brže nakupe potrebnu sumu temperatura  dužina faza rasta (period vegetacije) se skraćuje što rezultira smanjenjem prinosa. Nedovoljno visoka temperatura utiče na smanjenu oplodnju kao i na niži procenat šećera (ispod 12%). Nedovoljan intenzitet svetlosti takođe utiče na smanjenje prinosa i loš kvalitet plodova.

Lubenice najviše svetlosti zahtevaju u fazi cvetanja i sazrevanja plodova dok su neutralne reakcije na dužinu dana. Lubenica dobro podnosi vazdušnu sušu dok sa povećanjem vazdušne vlage dolazi do slabog zametanja plodova kao i do pojave bolesti. Nedostatak zemljišne vlage dobro podnosi. Najveća potreba za vodom je u periodu intenzivnog rasta biljke, cvetanja i formiranja plodova.

Bostan se jednako dobro može proizvesti i iz rasada ili direktnom setvom. Svaki od ovih načina ima svoje prednosti i nedostatke sa time što prozvodnja iz rasada ima svoje ekonomsko opravdanje u ranoj proizvodnji.

Proizvodnja iz rasada

Ovaj vid proizvodnje omogućava ranije prispevanje za 10-15 dana. Sejemo u prvoj nedelji aprila.

Pri temperaturnim kolebanjima od 7°C (noću) do 25°C (dan) nicanje biljke traje 10-12 dana umesto uobičajenih 4 – 8 pri stabilnoj temperaturi od 25° C.

Česta greška na samom početku se dešava kada krećemo sa proizvodnjom rasada u negrejanim plastenicima.

U hladnim uslovima seme sporo niče a povrh svega kada je supstrat ili smeša baštenske zemlje ili stajnjaka suviše zaliven tokom isparavanja (evapotranspiracije) od suvišne vode dodatno se snižava temperatura. Pri naglom dužem sniženju temperature nabubrelo seme propada ili što je češće nicanje krene ali biljka ne uspe da izbaci prve kotiledone listiće iznad površine zemlje.

Ukoliko je biljka nikla i koren je slabo razvijen i sa porastom temperature u sunčanim danima ne može da nadoknadi vodu koja isparava preko listova i biljka propada. To je fiziološki simptom. Zbog toga nam je zbog što ujednačenijeg nicanja bitno i da seme ima veliku energiju klijanja, da bude ujednačene veličine i po mogućstvu najkrupnije frakcije. Sama veličina semena je sortna karakteristika. Pojedini proizvođači vrše kvašenje (temperatura vode 32-35°C tokom 2-3 časa), a vrši se naklijavanje gde se seje kada se na 5-10% semena pojavi klica veličine 1 mm. Na taj način se sa semena spere zaštitni sloj fungicida (Tiram, Kaptan, Mankogal) pa treba obratiti pažnju da ne dođe do pojave bolesti koje prouzrokuju poleganja rasada. To praktično znači da ranije krenemo sa preventivnim zalivanjem fungicidom (Previcur).

Lubenice na redu – setva za proizvodnju rasada

Zbog hladnog perioda u aprilu rasad gajen u sterilnom tresetnom supstratu (Klasman, Flora Gard, Stender) mnogo je manje propadao upravo zbog boljeg vazdušnog režima u odnosu na pravljene zemljišne supstrate. Gotovi tresetni supstrati navedenih firmi su sterilisani što znači da nema bakterija ni spora prouzrokovača bolesti, a takođe je uništeno i seme korova. Mnoge formulacije imaju i sva potrebna hraniva za početni rast biljke. Kod ovih čisto tresetnih supstrata treba obratiti posebnu pažnju da budu stalno vlažni jer se brže suše.

Postoje različiti recepti za vlastitu proizvodnju supstrata. U svakom slučaju ukoliko koristimo živinski stajnjak onda zastupljenost u ukupnoj smeši ne sme biti veća od 20% jer pri većoj koncentraciji dolazi do oštećenja korena. Za supstrat se najčešće koristi mešavina 1 dela komposta, 1 deo oraničnog sloja i 1 deo treseta ili zgoreli stajnjak. Umesto treseta može se koristiti i pesak. Potrebno je dodati 3-5 kg. NPK đubriva na kubni metar supstrata. Pojedini proizvođači u supstrat dodaju manju količinu (ispod 10%) glistenjaka ili zeolita.

Dezinfekciju pravljenog supstrata vršimo pomoću fumiganata (Basamid, metil-bromid) strogo prema upustvu. Od dezinfekcije do punjenja saksija (vrećica) treba da proće 10-15 dana. Prostorija u kojoj se vrši dezinfekcja treba da ima temperaturu 15° C jer u suprotnom sredstvo neće delovati.

Spore u nedezinfikovanom zemljištu čekaju klijanac da izvrše infekciju, povrh svega ako je seme suviše duboko posejano mlada biljka se prilično iscrpi u naporu da izbaci listiće iznad površine i podložnija je napadu bolesti. Optimalna dubina setve je 4 cm ukoliko smo obezbedili idealne uslove za nicanje.

Tek kada se nakon kotiledonih formiraju prvi pravi listovi, biljka počinje da se intenzivnije razvija i usvaja mineralne materije i vodu iz zemljišta. Počinje da se širi kako nadzemna lisna masa tako i korenov sistem. Nakon nicanja temperaturu u plasteniku treba postepeno sniziti sa početnih 25°C na 14-16° C tokom noći. Danju kada je oblačno na 15-18°, a kada je sunčano 20-23°C. Razlog je sprečavanje izduživanja nadzemnog dela biljke. Relativna vlažnost vazduha u objektu gde se gaji rasad treba da je 70-80%. Veoma je bitno da se objekat može brzo provetravati. Na taj način pored regulisanja temperature smanjivanjem vazdušne vlage sprečavamo i pojavu mikoza (gljivične bolesti). Preduslov visokog prinosa pri ranoj proizvodnji nam je pre svega kvalitetan rasad. To podrazumeva zdravu biljku sa snažnim korenovim sistemom.

Sam koren se kod lubenice gajene u optimalnim uslovima brzo razvija te moramo obratiti pažnju da se korenove dlačice ne prošire izvan okvira supstrata u kom se koren razvija. Ako se korenove dlačice osuše onda one više nisu funkcionalne a i razvoj mase korena je usporen. Zbog toga kada gajimo rasad lubenice treba da koristimo veće saksije ili hranljive kocke prečnika 10 cm (minimum 8) .

Kod nas se rasad najčešće gaji u plastičnim kesama i dobri proizvođači znaju da svakoj biljci treba obezbediti solidnu zapreminu supstrata (minimalno 1 litar). Pri gajenju u kockama treba dodatno obratiti pažnju da se korenove dlačice između kocki ne isprepletaju međusobno ili da ne krenu da se spajaju sa zemljanom podlogom na kojoj se kocke nalaze. Razdvajanjem kocki dolazi do kidanja korena što je otvoreni put za ulazak patogena koji se uvek u većem ili manjem broju nalaze u zemljištu. Ako je koren povređen samo primanje pri presađivanju na stalno mesto traje 2-5 dana duže tako da razdvajanje kocki treba obaviti  nedelju dana pre sadnje.

Pravilno prihranjivanje

Poznato nam je da cena na pijaci sa povećanjem ponude pada tako da nam je brz start posađenog rasada jedan od ključnih momenata ranostasnosti. Mlade biljke takođe treba obavezno pripremiti za dalji rast u uslovima spoljne sredine i taj proces nazivamo kaljenje. Tada možemo i folijarno prihraniti sa 0,5% rastvorom kalijum-sulfata. Nakon ovog tretmana biljke obavezno ispiramo čistom vodom. Kaljenje se obavlja tokom poslednje nedelje pred iznošenje na taj način što foliju postepeno otkrivamo tokom dana.

Da bismo sprečili poleganje rasada pored provetravanja treba vršiti i preventivno tretiranje fungicidima kao što su Cineb (0,3%), Previcur N (0,2%), Ridomil MZ (0,4%) i Benlate (0,1%). Nakon prvog, sledeći tretman vršimo na svakih 10-14 dana. Maksimalno dva puta koristimo isto sredstvo.

Prvo folijarno (preko lista) prihranjivanje mnogi proizvođači vrše vrlo rano, već kada se pojave prvi ili drugi pravi list (Ferticare, Wuxal). Drugo prihranjivanje se vrši nakon 10-14 dana. Treba paziti na koncentraciju jer je ona treba da je 10 puta manja (0,02%) nego kada prihranjujemo fertirigacijom (đubrivo rastvoreno u vodi kojom zalivamo – 0,2%).

Često se zbog prihranjivanja preko lista događaju oštećenja osetljivog tkiva mladih biljaka. Biljke izgledaju kao da su ”spržene” a na listovima se vide braon fleke. Gotovo svakom proizvođaču se to jednom dogodilo. Ako smo folijarno prihranjivali rastvorom klasičnog mineralnog NPK (2-5 gr/10 l vode) moramo biljke isprati čistom vodom. Pri zalivanju po sunčanom vremenu treba da obratimo pažnju na kapljice koje ostaju na lišću. Kapljice na lišću deluju kao mala sočiva (lupe) te se prolaskom sunčevih zraka kroz njih takođe mogu dogoditi oštećenja osetljivog parenhima lista. Zbog toga na kraj creva za zalivanje treba staviti nastavak sa najfinijim mikrorasprskivačima. Pri sunčanom vremenu temperatura se u plasteniku zbog ”efekta staklene bašte” naglo povećava. Ako je rasad gajen na toploj leji dobijamo dodatnu temperaturu (fermentacijom stajnjaka). Kumulativnim efektom ova dva toplotna izvora (sunce i stajnjak) u zatvorenom plasteniku dobijamo temperature preko 60°C kada se rasad jednostavno ”skuva”. Štetni su i gasovi koji se oslobađaju fermentacijom stajnjaka. U praksi više je propalo rasada lubenica zbog pregrejavanja usled slabe ventilacije nego zbog niskih temperatura.

Greška je zagrejane lubenice zalivati hladnom vodom jer je nagli pad temperature veliki šok za biljku. Temperatura vode treba da je 18-20° C što nije lako postići čak i kada imamo akumulacione bazene pored plastenika. Norma zalivanja treba da je 5-10 litara po kvadratnom metru. U hladnom periodu zaliva se svakih pet do sedam dana a kad otopli svaki drugi dan ili po potrebi i svaki dan. Nekoliko dana pred iznošenje treba smanjiti zalivanje. Uveče pred samo rasađivanje rasad obavezno zaliti. Biljku sadimo sa celim busenom. Dobro odnegovan rasad treba da je starosti 25-35 dana.

Vreme sadnje je kada prođe opasnost od mrazeva. U našim uslovima to je početkom maja, oko Đurđevdana. Zemljište za sadnju treba nekoliko dana ranije pripremiti da bi se sleglo pre sadnje. Ukoliko gajimo na malčfoliji onda postavljanje treba obaviti deset dana pre sadnje (podne). Dobro je i tokom sadnje u iskopane rupe dodati jednu supenu kašiku đubriva i dobro zaliti da se napravi blato. Obavezno je svaku biljku zaliti i nakon sadnje.

Proizvodnja lubenice direktnom setvom

Primenjuje se kod srednje kasne i kasne proizvodnje. Bez obzira da li proizvodimo iz rasada ili sejemo direktno veoma nam je bitan izbor parcele. Lubenica je izuzetno osetljiva na ostatke herbicida na bazi atrazina. Dobri predusevi su strnine, jednogodišnje leguminoze (grašak, pasulj, boranija) i rano povrće.

Loši predusevi za lubenice su biljne vrste iz familije tikava (Cucurbitaceae) i pomoćnica (Solanaceae – paprika, paradajz, krompir). Mnogi proizvođači ističu važnost što dublje jesenje obrade. Dubina treba da je preko 30 cm, a najbolje je 40 cm u toku oktobra ili početkom novembra. Pre dubokog oranja unosimo stajnjak a poželjno je i izvršiti jedno pliće oranje u toku leta na 15 cm. Nezgoreli stajnjak unosimo isključivo u jesen u količini 40-50 tona/ha. Proveriti da li se za dezinfekciju štala koristio hlor na koga je lubenica veoma osetljiva.

U proleće zimsku brazdu zatvaramo drljanjem ili kultiviranjem. Ako se unosi zgoreli stajnjak potrebna je manja količina (20-30 tona) koja se unosi u jesen ili u proleće. Predsetvena priprema za lubenice podrazumeva 1-2 kultiviranja na dubinu od 10-15 cm neposredno pred setvu ili sadnju kada unosimo zašitno sredstvo protiv zemljišnih štetočina.Veliki problem mogu biti žičari čije larve presecaju koren mladih biljaka a lubenicu napadaju i razne vrste podgrizajućih sovica i gundelji. Ukoliko u zemljištu utvrdimo prisustvo larvi ovih insekata treba da se konsultujemo sa zaštitarima zbog pravilnog  izbora, aplikacije i koncentracije pesticida. Upotreba insekticida Lindana ne samo da utiče na ukus plodova nego može izazvati stomačne probleme kod potrošača. Protiv žičara možemo se efikasno boriti sredstvom Force.

Obzirom da je mali broj selektivnih herbicida koji se mogu koristiti pri gajenju lubenica najbolje je konsultovati se sa stručnim službama. Pre nicanja ili sadnje mogu se koristiti Glifosav, Roundap, Basta i Reglon. Pre setve ili sadnje može se koristiti Devrinol. Između folija možemo koristiti Dual. Posle nicanja Fusilade, Select, Focus Ultra, Targa Super, Leopard, Pantera i Furore Super.

Lubenicu rado napadaju vaši, grinje i crveni pauk. Često se ne vide golim okom nego tek uz pomoć lupe.

U našim uslovima najbolje je direktnu setvu obaviti između 20. i 30. aprila. U praksi najbitnije nam je da temperatura zemljišta na dubini do 10 cm bude između 10-12°C. Kod mašinske setve najbolje je koristiti pneumatske sejalice. Seme lubenica drži klijavost 4-5 godina i ne treba sejati više semenki pa proređivati. Seme za uzgoj bezsemenih lubenica loše niče i veoma je skupo. Zbog toga se one gaje isključivo iz rasada. Pored dva reda bezsemenih sejemo jedan red običnih lubenica koje vrše oplodnju (polinatori).

Nije problem ako nakon direktne setve sa jednim semenom hibrida na stalno mesto imamo nešto praznih mesta. Potreban nam je sklop od 4.000 – 4.500 biljaka/ha. To konkretno znači da međuredni razmak treba da je 1,8 metara, a u redu 1,1-1,2 m. Ako je seme sitno i parcela dobro pripremljena sejemo na dubinu od 3-4 cm. Na lakšim zemljištima krupno seme možemo sejati i dublje na 5-7 cm. Nakon setve po potrebi treba izvršiti navodnjavanje i razbijati pokoricu.

Lubenice – nega useva

U toku vegetacije primenjuju se redovne i specifične mere nege.

Redovno vršimo međurednu obradu, prihranjivanje, navodnjavanje i zaštitu od bolesti, korova i štetnih insekata.

U specifične mere spada proređivanje, popuna praznih mesta, malčovanje, pinciranje, postavljanje i ventiliranje tunelčića, ankerisanje i sklanjanje polipropolienske folije, pomeranje i fiksiranje vreže itd.

Dovoljno nam je nekoliko kultiviranja u zavisnosti od zastupljenosti korova dok se vreže ne sklope.

Prvo međuredno kultiviranje raditi na 12-15 cm jer se često usled kiša i prohoda tu stvori tvrdi sloj zemljišta koji treba probiti. Ako smo uneli 40-50 tona stajnjaka onda treba dodatno uneti ukupno 70-80 kg N, 80-90 kg P i 80-100 kg Kalijuma.

Ukoliko nismo uneli stajnjak onda treba 20% više. Osnovnim đubrenjem unosimo polovinu azota (N) polovinu kalijuma (K2O) dve trećine fosfora (P2O5). Ostatak kroz 3-4 prihranjivanja nedaleko od redova biljaka na dubinu od 8-10 cm.

Ukoliko gajimo na foliji (kod nas 80% površina) i koristimo ”klasična” mineralna đubriva onda u jesen sa dubokom brazdom unosimo 60% od navedene norme sa NPK formulacijom 8:24:16, a ostatak predsetveno sa NPK 15:15:15. Zbog nemogućnosti površinskog ulaganja tada vršimo folijarna prihranjivanja do cvetanja.

Najbolje je napraviti analizu zemljišta i iskoristiti šansu da vidimo čime raspolažemo. Nema potrebe đubriti napamet. Sa analizom dobijamo i preporuku tako da ciljano đubrimo biljku a ne zemljište. Velika je greška prestati sa prihranjivanjem nakon prve berbe.

Visoki prinosi lubenice zahtevaju veće količine đubriva te nam za prinos od 50-70 tona treba 180 kg azota, 90 kg fosfora i 280 kg kalijuma! Ukoliko koristimo helatna hidrorastvorljiva đubriva firmi Kemira, Haifa, Hydro a pogotovo ako ih doziramo kroz sistem kap po kap treba se konsultovati sa stručnjacima firmi koje ih prodaju jer se formulacije menjaju tokom vegetacije u skladu sa potrebama biljke.

Biljkama je potreban AZOT u početnim fazama razvića za razvoj biljne mase međutim prevelika količina azota u fazi intenzivnog razvoja ploda produžuje zrenje, biljka je mekša i podložnija bolestima, meso je žiličasto a prinos se ne povećava. Za pravilan razvoj cvetova je neophodan FOSFOR U fazi plodonošenja je najbitniji KALIJUM. Ovo uopšteno pravilo važi za sve povrtarske kulture.

Najbitniji periodi za navodnjavanje su u fazi intenzivnog porasta biljke i plodonošenja. Norma zalivanja je 40 mm. Kada je plod obima 15 cm veoma je bitno da u zemljištu ima dovoljno vlage. Ne navodnjavamo 15 dana pre berbe.

Treba naglasiti da nam je u fazi cvetanja veoma bitno prisustvo insekata. Zbog toga tada obavezno moramo ukloniti tunelčiće (zvona) i polietilensku foliju. Za optimalno zametanje ploda svaki cvet mora biti posećen od strane insekta barem 7 puta. Više insekata znači više semena, veći plod i manje odbačenih plodova. Pojedini proizvođači zbog toga postavljaju košnice u usev lubenica.

Nikako ne treba prati lubenice jakim šmrkom od ostataka zemlje jer na taj način spiramo i zaštitni voštani površinski sloj pa plod brže propada. Ukoliko nemamo unapred ugovorenu prodaju, setva u rokovima nam omogućava produžen period prodaje. Zbog toga treba napraviti pravilan izbor sortimenta i prilagoditi tehnologiju (rana, srednje rana, kasna proizvodnja). Tako ćemo imati veće šanse da pogodimo i vreme kada je ponuda manja a tada su i cene po pravilu veće. Najvažniji faktor stabilnosti i sigurnosti visokih prinosa lubenica kao i svog drugog povrća je sistem za navodnjavanje.

 autor:Dipl. Ing. Miroslav Bedov

 Menadžer za razvoj za jugoistočnu Evropu Nickerson-Zwaan