Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Nematode napadaju biljke – Zemljište je često puno štetnika tako da nematode napadaju biljke i mogu naneti velike štete. Delujte preventivno ili hemijskim sredstvima da sprečite njihovo nepoželjno dejstvo.
Štetnost nematoda u poljoprivrednoj proizvodnji – savetodavac zaštite bilja Nedeljković Siniša
Nematode kao štetni organizmi mogu oštetiti nadzemne i podzemne organe gajenih biljaka. Žive u zemljištu i napadaju razna biljna tkiva: stablo, koren, lukovice, rizome, cvetove i plodove. U većini slučajeva su to polifagne štetočine, koje napadaju više biljnih vrsta. U zemljištu je najčešće prisutno više vrsta, što otežava identifikaciju same vrste nematode. Pošto su to valjkasti crvi, veličine ispod 1 mm za njihovu identifikaciju je potreban binookular ili mikroskop.
Nematode se hrane biljnim sokovima i svojim delovanjem stvaraju zaostajanje u porastu, kržljavost, smežuravost, deformacije (gale, guke, kovrdžanje ili nabiranje površinskog tkiva), sušenje, propadanje biljaka u ozama ili na celim parcelama. Oštećenja se zapažaju na usevima od setve do žetve i tokom skladištenja. Štetnost se ogleda i u tome da se na zaraženom zemljištu ne smeju sejati /saditi osetljivi usevi do 5 godina.
Nematode napadaju biljke
Postoje više vrsta nematoda i u zavisnosti koje delove i vrstu biljaka mogu se podeliti na:
Stabljikina nematoda (Ditylenchus dipsaci) najčešće napada ukrasno bilje, ali i luk, paradajz, jagode, lucerku, žitarice, pasulj, duvan. Veoma su otporne na nepovoljne klimatske uslove u zemljištu.
Cistoidne nematode (Globodera spp. i Heterodera spp.) najčešće napadaju krompir, ali i papriku, paradajz i plavi patlidžan. Larve napadaju korenje i nakon završene vegetacije krompira, u zemljištu ostaju uginule jedinke ženki s cistama i u tom obliku preživljavaju nepovoljne klimatske uslove, čak i do 30 godina u zaraženom zemljištu.
Nematode korenovih kvržica (Meloidogyne spp.) napadaju preko 2.000 vrsta gajenih kultura. Formiraju guke i gale na korenu veličine od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara. Njihovu štetnost uvećavaju fuzarioze i bakterioze i pri većem napadu dolazi do mestimičnog propadannja biljaka, a prinos i kvalitet su znatno umanjeni.
Nematode smeđe pegavosti korena (Pratylenchus spp.) izazivaju značajne štete na ratarskim, povrtarskim i voćarskim kulturama. Nematode ulaze u tkivo korena i brzo se premeštaju po njemu. Usled napada nematoda, bakterija i gljiva koje žive u zemljištu nastupa ubrzano truljenje i propadanje korena
Pšenična nematoda (Anguina tritici) je najštetnija nematoda pšenice. Larve se ubušuju u cvetove i razvijene klasove. Transformišu ovarijum u sićušnu galu koja sadrži nekoliko hiljada larvi.
Pojavu i širenje nematoda možemo sprečiti kombinacijom preventinih, termičkih i hemijskih mera.
Pročitajte i: Biljne vaši u povrtnjaku
Preventivne mere
Poštovanje plodoreda, dezinfekcija alata koji se upotrebljava u toku obrade, uklanjanje biljnih ostataka gajenih i korovskih biljaka, sadnja zdravstveno ispravnih biljaka, upotreba supstrata bez prisustva nematoda, setva biljaka koje odbijaju nematode (kadifica, neven, slačica, heljda, facelija), setva tolerantnih sorti i hibrida.
Termička dezinfekcija podrazumeva sterilizaciju zemljišta primenom vodene pare, a obavlja se mašinama koji pod velikim pritiskom ubrizgavaju vodenu paru u zemljište. Ovom metodom se steriliše zemljište do 30 cm dubine. Potpunim isušivanjem zemljišta se sprečava pojava i širenje nematoda, jer je za njihov razvoj potrebna vlažnost.
Hemijske mere se sastoje iz fumigacije zemljišta primenom Basamid granulata, koji se u zaštićenom prostoru primenjuje tako što se granule (40-60 g/m²) unesu u zemljište, koje se zatim pokrije folijom i ostavi da deluje do 42 dana kako bi gasovi delovali na štetne organizme u zemljištu. Hemijsko suzbijanje se izvodi i nematocidima na bazi oksamila (Vydate 10 L) koji se koristi u dozi od 100 ml/100 m² jednokratnim tretiranjem odmah posle rasađivanja.
