Paradajz berba je počela u našim plastenicima

Paradajz berba je počela u našim plastenicima – KLASTER paradajz. Gaje se brojni hibridi ali sve je više proizvođača koji žele da gaje “klaster” paradajzi. Šta je to “klaster” paradajz? Postoji više od 10.000 vrsta “običnog” paradajza, ali se gaji manji broj. Na zahtev tržišta stvoren je “klaster” paradajz – odlikuje ga 5 – 6 plodova u grozdu, iste veličine ploda (130 – 160 grama) koji istovremeno dospevaju na zrenje. Postiže crvenu boju često i pre tehnološke zrelosti tako da je atraktivan za oči potrošača. Tokom stajanja u ambalaži dostiže i punu zrelost bez velikih gubitaka mase, čvrste pokožice otporne na transport.

Prednosti gajenja “klaster” paradajza su da je berba lakša uz manje radne snage potrebno za nju (sada je to velika prednost jer radne snage je sve manje, dok troškovi za plaćanje radnika su visoki). Bere se sa peteljkom što je i atraktivno za potrošače. Duže ostaje svež na policama marketa što znači da i trgovci rado kupuju taj paradajz jer znaju da neće imati veliko kalo i totalni gubitak tokom procesa prodaje. Gajenje se ne razlikuje u odnosu na klasične hibride. Možda samo napomenuti značaj kalijuma za intenzivno crvenu boju ploda.

Pročitajte i: Koji oblik kalijumovih đubriva koristiti

Paradajz berba je počela

Jedan od hibrida je i Mozia F1 (čeri paradajz). Sve više potrošača žele paradajz malih plodova koje će upotrebiti tokom više dana – na jednom grozdu imate 14 – 18 plodova, težine od 15 do 25 grama.

U Evropi se na tezgama prodavaca na pijaci kao i u supermarketima “klaster” paradajz nalazi u 50% slučajeva. Potrošači ga rado kupuju jer veruju da će dugo biti svež, da pri branju nisu ga berači dodirivali (plod) – to je važno u ovo doba virusa korone (mada nije zasnovano na medicinskim istraživanjima), ali….

Naši povrtari imaju znanje, mesto gde da ga gaje i uslove za to, zato očekujemo sve više “klaster” paradajza u ponudi.

Petar Jovičić