Prašna krastavost krompira vreba u zemljištu

Prašna krastavost krompira se javlja u svim delovima naše zemlje. Njena pojava utiče na smanjenje kvaliteta krtola, dok na prinos nema značajniji uticaj. Glavni domaćin joj je krompir, međutim može parazitirati i na drugim vrstama iz porodice Solanaceae, npr. na paradajzu.

Simptomi se javljaju na svim podzemnim delovima biljke, pre svega na krtolama, a ređe na korenu i stolonima. Parazit prodire kroz lenticele, okca ili rane. Prvi simptomi se javljalju u vidu purpurno-mrkih plikova, prečnika pola do dva milimetra. Pokožica na tom mestu se osuši i puca. Pukotina ima zvezdast oblik i ispunjena je prašnjavom masom mrkih spora, po čemu je bolest i dobila naziv. Obično su jače napadnute sorte koje imaju tanju koru, kao i krtole koje su krupnije. Ukoliko zaraza zahvati koren, može doći do uvenuća biljke.

Prašna krastavost krompira

Uzročnik prašne krastavosti je gljiva Spongospora subterranea, a prenosi se zaraženim krtolama ili zemljom, u kojima se nalaze trajne spore. Ove spore imaju sposobnost da prežive u zemljištu i do šest godina, a mogu neoštećene da prođu i kroz probavni trakt životinja. U vlažnijem zemljištu, na temperaturi od 16 do 20ºC stepeni, od infekcije do pojave prvih simptoma bolesti, mogu proći i do tri nedelje. U prisustvu biljke domaćina trajne spore klijaju u zoospore, koje ulaze u biljku kroz korenčiće, okca ili bilo kakva oštećenja na samim krtolama. U slučajevima kad je zemljište duže vlažno, zoospore se sa zaraženih biljaka oslobađaju u ogromnom broju. Pojavi i razvoju prašne krastavosti najviše odgovaraju kisela i teža zemljišta.