Najnovije vesti
Početna » Poljoprivreda » Povrtarstvo » Rotkva – povrće koje puno vredi u zimu i proleće

Rotkva – povrće koje puno vredi u zimu i proleće

rotkva

Rotkva bela i crna – (Raphanus sativus var. niger) ima brojna pozitivna delovanja na organizam te odavno postoje brojni domaći recepti za lečenje prehlade i kašlja, pospešivanje otpornosti organizma i apetita te ublažavanje tegoba kod bolesti bubrega, žuči i jetre. Inače, u prehrani se rotkva najčešće konzumira u svežem obliku, naribana kao salata ili u kombinaciji s drugim namirnicama (mrkvom, kiselim krastavcima, jabukama, maslinama, jajima, maslinovim uljem, svežim sirom).

 Mnogo poznatiji predstavnik roda Raphanus na jelovniku je rotkvica (Raphanus sativus var. sativus), koja iako bogata mineralima i vitaminima, prema hranidbenoj vrednosti zaostaje za rotkvom. Obe vrste uzgajaju se zbog zadebljalog hipokotila, odnosno, hipokotilskog gomolja, koji može biti okruglog, valjkastog i konusnog oblika. Boja hipokotila rotkva najčešće je crna, dok je unutrašnje tkivo bele boje. U zemljama severne Evrope, gde se rotkva kontinuirano konzumira tokom cele godine, osim crno obojenih kultivara uzgajaju se i kultivari bele, žute, smeđe ili ljubičaste boje s belim ili crvenim unutrašnjim tkivom. Hipokotil rotkvice je najčešće crvene ili ljubičaste boje, ali ima i dvobojnih (crvenobelih) kultivara.

Kao stari i provereni recept najčešće se spominje priprema – rotkva s medom kako bi se ublažio pikantan i ljuti ukus ovog povrća. Hipokotil rotkve se izdubi, a izdubljeni prostor se ispuni medom i ostavi stajati preko noći te se dobijeni sok sledećeg dana može konzumirati.

Rotkva – povrće koje puno vredi

  Uzgoj direktnom setvom

Optimalne temperature za uzgoj rotkve, ovih vrsta su od 15 do 18°C i njihova dostupnost na tržištu ograničena na razdoblja godine s umerenim temperaturama.

Visoke temperature i nedovoljna količina padavina u uslovima dugog dana izazivaju razvoj sunđerastog tkiva u unutrašnjosti hipokotila. Takođe, navedeni uslovi mogu rezultirati i formiranjem drvenastih stanica te prelazom u generativnu fazu (prorastanje) pri čemu može i izostati formiranje zadebljalog hipokotila. Obe vrste uzgajaju se direktnom setvom.

Kod nas se najčešće uzgajaju kasniji kultivari rotkva koji se seje tokom jula, a za berbu dospevaju za 70 do 80 dana. U području severne Evrope čest je prolećni uzgoj ovog povrća te se setvom tokom marta i aprila ostvaruje berba zadebljalog hipokotila za 50 do 60 dana. Mlada proletna rotkva manjeg je promera, na tržište obično dolazi u vezicama. Kod uzgoja proletnih kultivara preporučuje se veća gustina sklopa (20 do 25 cm × 10 cm), dok se jesenski kultivari seju na razmak redova 30 do 45 cm. Rotkvica se najčešće seje na razmak redova 10 do 20 cm te unutar reda od 2 do 5 cm. Za kvadratni metar potrebno je od 2 do 3 g semena. Na manjim površinama uobičajena je i setva omaške pri čemu je najčešće potrebno provesti proređivanje.

U povoljnim uslovima rotkvica može dospeti u tehnološku zrelost za 20 do 40 dana zbog čega je, tokom prolećnog i jesenskog razdoblja, kontinuiranom setvom svakih 10-15 dana moguće ostvariti 3 do 4 berbe. Za ostvarenje prosečnog prinosa od 100 kg/100 m2 rotkve preporučuje se đubrenje sa 0,25 kg N, 0,1 kg P2O5 i 0,5 kg K2O.
Kod primene prevelike količine azota može doći do naglog rasta i sunđeraste stru kture zadebljalog hipokotila, bujnog rasta lisne mase i smanjenim razvojem hipokotila. Rotkve kao i lisnato povrće imaju izraženu sposobnost akumulacije nitrata (> 2500 mg/kg sveže materije) te prekomerno đubrenje azotom može rezultirati smanjenjem nutritivne kvalitete ovog korenastog povrća.

Rotkva – povrće koje puno vredi

rotkvica rezistencija

Nega tokom vegetacije podrazumeva redovito natapanje, plevljenje i okopavanje useva kako bi se ostvario što bolji prinos. Kod rotkve se pri berbi uklanja lišće, a hipokotil se pakira u mrežaste vreće ili letvarice. Rotkvica na tržište najčešće dolazi u vezicama pri čemu promer hipokotila tržišne rotkvice varira od 2 do 4 cm, a sa 1 m2 može se ostvariti 15 do 20 vezica. Prekrivanjem useva u ranim proletnim rokovima setve može se pospešiti berba rotkvice.

Poslednjih je godina u svetu sve češći i hidroponski uzgoj rotkvice jer se kontrolisanjem abiotskih faktora može uticati i na nutritivnu kvalitetu te ostvariti veći prinosi u odnosu na uzgoj u tlu. Ujedno, smanjen je utrošak ljudskog rada i vode za pranje povrća pri berbi i primarnoj doradi.

Autor: Sanja Fabek, dipl. ing. agr.

 

Pročitaj i ...

biljke koje paštrnak povrće zaštitna

Da li je paštrnak u plasteniku dobra ideja?

Setva u januaru, februaru u plasteniku za ranu ponudu na tržištu.

Leave a Reply