Šitake gljive za zdravlje i zaradu

Šitake gljive – Na užem području Šapca, tačnije Livade (pripada prvoj zoni), nalazi se proizvodno dobro koje se bavi proizvodnjom šitaki gljiva. Gospodin Kurajica Zdravko zbog sile prilika (gubitka posla), opredelio se za bavljenje ovom vrstom proizvodnje kako iz finansijskog razloga, tako i kako kaže, mnogo važnije stvari, a to je lekovito dejstvo ovog proizvoda.

Gajenje gljiva šitake

Za uzgajanje šitaka potrebno je obezbediti adekvatan supstrat koji se sastoji od piljevine u koju se dodaje 20-25% rižinih mekinja ili krupno mlevenu pšenicu kao obogaćeno hranivo i po koji put kalcijum karbonat radi regulisanja pH vrednosti, a sve u određenom odnosu sa vodom. Supstrat je potrebno sterilisati na temperaturi od 121-123ºC, jer sterilizacija uništava materije koje štete miceliju. Nakon hlađenja, vrši se inokulacija micelija (odnosno nasađivanje), posle čega se vreće ostavljaju na police u prostorijama specijalno namenjenim za proizvodnju šitaki gljiva, što podrazumeva određenu temperaturu koja treba da je od 25-28ºC.

Nakon 90-120 dana, micelij koji je obrastao supstrat se potapa u vodu koja ima nižu temperaturu za oko 5ºC u trajanju od 24 časa. Način korišćenja ove gljive, određuje se trenutak početka berbe, što zavisi od otvorenosti klobuka. Posebnu pažnju treba posvetiti načinu berbe kako ne bi došlo do oštećenja kore supstrata, jer može doći do zagađenja i uništavanja micelija. I posle berbe potrebno je obratiti pažnju da supstrat uvek ima potrebnu vlagu, a temperatura prostorije u kojoj se proizvodi treba da je nešto viša sa kretanjem vazduha (pri čemu opet treba obratiti pažnju da ne dođe do pojačanog isušivanja podloge).

Gajenje gljiva bukovača se vrši na sličan način kao i šitake, s tom razlikom što se vodi računa o supstratu, temperaturi i ponekim specifičnostima za ovu vrstu gljiva.

Šitake gljive za zdravlje i zaradu

Najvažnije!

Šitake gljiva potiče iz Japana gde se tako i zove, dok je u Kini poznata kao ko-ko ili hoag-ko. Najstariji zapis o iskustvima tradicionalne japanske medicine u lečenju gljivama vezan je za 199. n.e.

Prema tradicionalnoj japanskoj i kineskoj medicini, šitake značajno povećava snagu i vitalnost organizma i omogućava telu da se bolje odbrani od velikog broja organskih poremećaja. Japanski i američki istraživači su pokazali da ova vrsta gljiva poseduje odredjen broj biološki aktivnih jedinjenja koja inhibiraju ćelijsku degeneraciju. Među ovim supstancama se naročito ističu dva zaštitna polisaharida (lentinan i AC2P).

Lentinan stimuliše imuni sistem, tako što deluje aktiviranjem ćelija ubica i pomoćnika T ćelija (tj. antitumornog dejstva).

Drugi polisaharid AC2P ometa kolonizaciju i razvoj nepoželjnih mikroorganizama. U združenom delovanju predstavljaju značajan element zaštite organizma. Druge materije neposrednije poboljšavaju krvotok, šire krvne žile, sprečavaju gubitak njihove elastičnosti i posebno povećavaju dotok krvi u mozak i srce. Nukleozidi i drugi derivati nukleinskih kiselina, kao i adenozin, sprečavaju agregaciju krvnih zrnaca (antitrombonski efekat).

Ove gljive su, pored ostalog dobar izvor minerala: kalcijuma, fosfora, gvožđa, kalijuma i magnezijuma. Bogate su vitaminima iz grupe B: B1 tijamin, B2 riboflavin, B3 nijacin, B5 pantenol, B6 peridoksin, B11 folna kiselina, B12 kobalamin, D kalciferol, dok ostale vitamine sadrži u manjem procentu.

Šitake sadrže sve esencijalne amino kiseline i biljna vlakna koja imaju važnu ulogu za probavni sistem.

PSSS Šabac
Dipl.ing.Gordana Rehak