Stevija je prirodna zamena za šećer, čak 30 puta slađa

Kako da budete zdraviji i ne lišite se voljenih slatkiša tu je stevia koja je prirodna zamena za šećer. Stevija se gaji čak pet godina i imate pet berbi lišća.

Stevia rebaudiana – slatka biljka iz Paragvaja. U vreme globalnog zagrevanja naše planete, poskupljenja poljoprivredne proizvodnje i hrane i promena prehrambenih navika, organska poljoprivreda i presna hrana kao lek i poljoprivredna nauka i praksa moraju dati svoj doprinos uvođenjem novih tehnologija i novih vrsta u proizvodnju. Jedna od tih novih vrsta je i Stevia rebaudiana – slatka biljka iz Paragvaja. Otkrivena je 1887.godine a u upotrebu je ušla 1970.g. Stevija je poreklom iz semuhumidnih subtropskih predela južne Amerike (Paragvaj, Brazil).

Ovo je višegodišnja biljka iz familije Asteraceae, visine 60 cm. Njeno suvo lišće je 30 puta slađe od šećera, nema kaloričnu vrednost ni sporedne efekte i služi kao prirodni zaslađivač. Može se koristiti sveže ili suvo lišće, koje očuva sladak okus i nakon nekoliko godina.

Stevija je prirodna zamena za šećer, 30 puta slađa

U listu ima 2 glikozida: steviozid 3-10% i rebaudozid 1-3%, koji su u pročišćenom stanju 250 puta slađi od šećera.

Najveći proizvođači su Paragvaj, Kina i Japan. U Japanu već zamenjuje 40% zaslađivača. Može prezimiti u zoni gdje uspevaju citrusi, ali kod nas se gaji kao jednogodišnja biljka. Proizvodnja počinje setvom semena oko 1. marta u kontejnere u grejanom stakleniku na temperaturi 24 C. Seme je sitno i treba ga pokriti tankim slojem supstrata do 2 mm. Niče za 1-2 nedelje. Seme ima vrlo malu klijavost i veliku genetsku varijabilnost. Od setve do rasađivanja prođe 7-8 nedelje. Stevija se rasađuje na otvorenom kada prođe opasnost od kasnih proletnih mrazeva, na razmaku 25-30 cm u cik-cak. Za dobar rast zahteva najbolje zemljište, rastresito, ocedno, sa puno humusa i redovitom vlagom. Velika vlaga i stajaća voda izaziva trulež.

Pogoduju joj kisela zemljišta sa pH 4-4,5 ali podnosi i ostala. Zalivati 1-2 puta nedeljno. Najbolja kombinacija đubriva je 10:10:12. Višak azota smanjuje sadržaj glikozida u listu i smanjuje otpornost na bolesti. Stevija reaguje na dužinu dana – dugi dani joj pospešuju vegetativni rast, a kratki dani – cvetanje. Sa porastom temperature raste i sadržaj glikozida. Najviše glikozida ima neposredno nakon cvatnje, kada može se kosi cela biljka.

Prinos od 2.850 kg / ha suvog lista zamenjuje 66,2 tone šećera. Bolesti i štetočine se vrlo retko javljaju na ovoj biljci, tako da je vrlo zahvalna za organsku poljoprivredu. Od bolesti mogu sporadično da se jave Septoria steviae i Sclerotinia sclerotiorum, a od insekata lisne uši, trips i bela mušica samo u zatvorenom prostoru.

Radić Dragomir, dipl. inž.