Najnovije vesti
Početna » Poljoprivreda » Povrtarstvo » Vlašac leči prolećni umor i sadi se krajem marta meseca

Vlašac leči prolećni umor i sadi se krajem marta meseca

Vlašac tera umor – Vreme je da se sadi vlašac, taj ukusan borac protiv prolećnog umora. Vlašac spada u porodicu ljiljana, isto kao i crni i beli luk. U narodu ga još zovu i “mali brat crnog luka”. Ova biljka je bogata vitaminom C i blagotvornim sluznim materijama, ali u sebi sadrži i mineralne materije i mikroelemente. Vlašac pre svega spada u prirodne proizvode koji u sebi sadrže veliku količinu gvožđa. Vlašac kupujete dok je svež, da ga dobro operete pre upotrebe, iseckate na što je moguće sitnije i  odmah konzumirate. Ako pak želite da ga upotrebite sledećeg dana, bilo bi dobro da ga umotate u vlažnu krpu i stavite u frižider, u fioku za voće i povrće. Nemojte nikako da ga ostavite da stoji u časi vode, jer će upiti vodu i tako postati mekan i gnjecav.

Zahvaljujući idealnoj kombinaciji gvožđa i vitamina C u njemu, vlašac organizmu pruža vitalnost i odličan je protiv prolećnog umora. Kao i upotrebom belog i crnog luka, i njegovim konzumiranjem možete pozitivno uticati na krvni pritisak, a pored toga još dodatno štititi od kijavice i drugih lakših oblika prehlade.

Vlašac – Allium schoenoprasum – je višegodišnja biljna vrsta iz porodice ljiljana, poreklom iz istočne Azije a u Evropu donet početkom nove ere. U rimsko doba bio je veoma cenjen kao začin i hrana ali se mnogo koristio i kao lekovito sredstvo. Danas se vlašac najčešće sreće kao baštenska kultura, ali i kao divlja, samonikla biljka koja raste na humidnim mestima na ivicama šuma kao i blizu potoka i reka.

Kao što smo rekli, vlašac je lukovičasta biljka koja pod zemljom obrazuje nežnu i sitnu lukovicu zbog čega se u narodu često naziva i mali crni luk. Nad zemljom obrazuje gust i atraktivan bokor uskih cevastih listova dugih dvadeset do četrdeset centimetara, zbog kojih se najviše i gaji.

Vlašac tera umor i sadi se krajem marta

crni luk vlašac gajenje

Sadi se krajem marta, a početkom juna formira dekorativna cvetonosna stabla sa bledo ljubičastim cvetovima. Vlašac je biljka otporna na niske temperature kao i na fizičke povrede pa se zato lišće može više puta u toku godine šišati posle čega se brzo regeneriše. U toku godine pod zemljom se uz glavnu lukovicu javlja veći broj manjih lukovica pomoću kojih se vlašac rasadjuje mada se može proizvoditi i setvom semena, ali uz redovno umereno zalivanje.

Ova biljka voli duboka vlažna zemljišta lakšeg mehaničkog sastava kao i senovita i zaštićena staništa. Zahteva umereno djubrenje mineralnim djubrivima i skromnu negu tokom vegetacije. Tokom zime lukovice se mogu presaditi u saksije i gajiti u zaštićenom prostoru bez prevelikih potreba za toplotom ali uz redovno zalivanje i tako produžiti vreme korišćenja na celu godinu.

Mada se kod nas retko sreće na pijacama i supermarketima, u SAD, Japanu, Kini i Indoneziji, vlašac je redovni artikal štandova sa povrćem. Zahvaljujući svom blagom aromatičnom ukusu i atraktivnom izgledu veoma mnogo se koristi kao dodatak salatama, supama i umacima. U sušenom obliku se koristi u ogromnim količinama naročito u kuhinjama istočne Azije.

Zbog visokog sadržaja gvožđa i vitamina C odlično je prirodno sredstvo protiv malokrvnosti i prolećnog umora. Zahvaljujući visokom sadržaju sluzastih materija u narodnoj medicini se koristi za suzbijanje crevnih parazita kao i za lečenje poremećaja digestivnog trakta. Sve ovo je uticalo na to da kod nas nema organizovanog gajenja ove kulture na većim površinama ali i da se sve češće može videti u baštama, malim povrtnjacima pa i na balkonima stambenih zgrada.

M. Damljanović dipl. inž

Pročitaj i ...

blitva organski cvekla u leto lisnata cvekla

Lisnata cvekla – jestivi list i koren tokom cele godine

Fotosinteza stvara brojna jedinjenja koja nam trebaju za dobro zdravlje, zato je lisnata cvekla pravi izbor.

Leave a Reply