Vlažna trulež povrća Erwinia napada

Opasna bolest je vlažna trulež – Prouzrokovač: Erwinia carotovora ssp. Rasprostranjena je gotovo u svim krajevima sveta, posebno tamo gde se gaje korenasto-krtolaste biljke. Najčešće se javlja na mrkvi odakle potiče naziv bolesti “carotovora”. Prouzrokovač vlažne truleži može da pričini velike štete tokom proizvodnje, ali i skladištenja ratarskih i povrtarskih biljaka. Štete nastaju usled truljenja plodova, krtola i mesnatog korena.

Ova bakterija je prisutna i u našoj zemlji.

Vlažna trulež – simptomi

Vlažna trulež prevashodno parazitira mesnate i sočne biljne organe (plodove, stablo, krtole, koren, koren i lukovice) bogate hranljivim materijama. Prvi simptomi bolesti se uočavaju u vidu smeđih do tamnomrkih pega, koje se kasnije razmekšavaju i postaju vlažne, odakle i naziv bolesti vlažna trulež. Ukoliko se infekcija ostvari preko lenticela na krtolama se javljaju ulegnuća, prečnika 0,3 do 0,6 cm. Usled potpune dezorganizacije, biljno tkivo se raspada i preobraća u kašastu masu, koja je neprijatnog mirisa. Ovakva trulež na celeru se naziva krateška bolest jer na mestu gde se nalazi koren posle njegovog truljenja ostaje u zemljištu udubljenje u vidu kratera.

Na biljkama sočnog stabla (kukuruz, suncokret, sirak, duvan…) prvi simptomi se ispoljavaju na srži, koja poprima tamnomrku boju. Kasnije bakterija zahvata i ostale delove stabla, koje truli i poleže. Na površini stabla može se javiti i bakterijski eksudat. Simptomi tipa truleži se sreću i na lišću različitih povrtarskih biljaka. Na uskladištenim krtolasto-korenastim biljkama se takođe javlja vlažna trulež koja dovodi do njihovog pretvaranja u bezobličnu kašastu masu.

Osobine patogena

Vlažno i toplo vreme je preduslov intenzivnog razvoja patogena, što se obično ostvaruje leti i na površinama koje se navodnjavaju. Razvija se pri temperaturi 5-32°C (opt.25-30°C), inaktivira na 48-50°C i veoma je osetljiva na svetlost.

Najvažniji domaćini su mrkva, krompir, luk, paprika, paradajz, kupus, krastavac, salata, karfiol, dinja, lubenica, kukuruz, suncokret, soja,…

Kao tipičan parazit, ranu infekciju prevashodno ostvaruje preko rana koje na biljkama nastaju delovanjem čoveka, insekata, grada, vetra,... Grad u ovome ima posebnu ulogu, jer je primećeno da se posle njega bolest masovno javlja. Zaraze krtola krompira nastaju i preko lenticela i stolona. Tokom vegetacije se ostvaruje veći broj sekundarnih infekcija.

Mere zaštite: Preventivne mere imaju prevashodnu ulogu u suzbijanju ove bakterioze. Sa obzirom da se ona najuspešnije održava u obolelim biljnim ostacima, te ih po žetvi treba ukloniti.

• Plodored – Na parcelama na kojima je konstatovana pojava bolesti ne treba gajiti osetljive biljke 3-4 godine.
• Setva – Za setvu treba koristiti zdravo seme i nije preporučljivo sečenje krtola pred sadnju.
• Ishrana – Adekvatna kompleksna mineralna ishrana može da utiče na smanjenje stepena oboljenja.
• Nega – U toplim letnjim mesecima treba izbegavati prekomerno zalivanje, a posle grada iste treba tretirati preparatima na bazi bakra.
• Briga – Pri primeni različitih agrotehničkih mera treba izbegavati povređivanje biljaka.
• Skladištenje – skladištenje poljoprivrednih proizvoda treba vršiti u posebnim skladištima u kojima temperatura nije veća od 10°C.

Ružica Đukić, dipl. ing.