Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Berba kukuruza koja donese u berbi 12 – 15 tona po hektaru nije jesenas bila retkost. Uz dobru agrotehniku, odličan izbor hibrida (FAO 450 – 550) i sreću sa rasporedom padavina – makar 650 mm padavina eto i rekordnih prinosa.
Stručnjaci govore da 30% berbe zavisi od dobrih klimatskih uslova tokom sezone, 40% od genetike hibrida i kako ste zadovoljili njegove zahteve za maksimalan prinos, dok je 30% primena agrotehnike.
Posle dobre pripreme zemljišta potrebno je da klimatski uslovi omoguće da u maju biljka kukuruza se dobro ukoreni. Koren je ono što snabdeva biljku neophodnim materijama za rast i razvoj. Prošle godine u maju je zemlja bila hladna i uz puno padavina i koren je ostao plitko u zemljištu. Tokom leta (polovina jula – polovina avgusta) je bilo izuzetno vruće i tako su delovi Srbije bili pogođeni slabom polinacijom kukuruza. To je donelo i niže prinose.
Berba kukuruza os 12 – 15 t/ha?
Koliko treba đubriva za maksimalni prinos? Da biste imali makar 10 tona kukuruza u zrnu po hektaru morate uneti 180 – 200 kilograma azota, 90 – 110 kilograma fosfora i 80 – 120 kilograma kalijuma (uz prethodno izvršenu analizu zemljišta).
Koju FAO grupu izabrati? Nekada se sejala FAO 600 grupa uz visoke prinose na kraju sezone. Promene klimatskih uslova su donele i promenu strukture setve – sada se najviše seju grupe FAO 450 – 550. Tako se izbegava faza polinacije tokom najtoplijih dana jula i avgusta.
Setva kukuruza – Koliko zrna po hektaru
Koliko su ratari zaradili prodajom kukuruza? Zahvaljujući visokoj ceni kukuruza na svetskom tržištu zarada je bila i 700 – 800 evra po hektaru (uz prinos od 10 tona po hektaru i ko je gajio kukuruz na svojoj njivi – bez troškova arende ili zakupa). Nije tako bilo prethodnih godina. Sve informacije sa berzi govore da će i berba kukuruza koji će tek biti posejan biti dobro plaćena na jesen 2021. godine (uz povoljne klimatske uslove tokom sezone, bez oluja i ekstremne suše).
Ko je spreman za nove sorte kukuruza koje će biti tražene tokom sledećih godina? Već je poznato da sve više potrošača želi da poboljša svoj imunitet i tokom pandemije porasla je potrošnja voća. Naročito je viša potrošnja voća koja sadrži antocijane – moćne antioksidanse koji se bore protiv slobodnih radikala. Sada se na njivama širom sveta vrše ispitivanja sa kukuruzom crvene, čak i crne boje koje sadrže upravo antocijane?!
I kod nas se vrše ispitivanje ovih sorti i prvi rezultati su optimistični – prinos oko 12 tona po hektaru dok je količina antocijana u zrnu – na 100 grama – veća nego količina antocijana kod borovnice ? Integralno brašno od ovog zubana je prosto – lekovito.
Da ne spominjemo mogućnosti korištenja ovog kukuruza u tovu svinja i goveda i poboljšanom zdravstvenom sastavu mesa koje bi bilo plasirano na tržištu potrošačima koji žele zdravstveno kvalitetno meso. Sasvim nova perspektiva u razvoju stočarstva.
Petar Jovičić
