Heljda – uslovi gajenja i ekonomska isplativost

Heljda uslovi gajenja – Setva heljde se obavlja kada se zemljište zagreje na temperaturi od 15°C. U našim ravničarskim predelima to je period kraj aprila i početak maja, a u brdsko planinskim rejonima prva polovina juna. Kao postrni usev heljda se može sejati i kasnije-do polovine jula.

Seme heljde treba da je krupno, zdravo, čisto od korova , klijavosti od 90%. Ono treba da je iz prethodne godine, a ne starije jer heljda brzo gubi klijavost. U cilju povećanja energije klijanja seme se pre setve izlaže suncu u toku 6-10 dana.

Heljda se seje u redove sa razmakom 13-15 cm (uskoredna setva) i sa razmakom od 45-60 cm (širokoredna setva). Pri širokorednoj setvi može se obavljati međuredna kultivacija. Kod širokoredne gustina je 200-300 klijavih zrna po metru kvadratnom ili 40-60 kgr/ha semena, a kod uskoredne 450-500 klijavih zrna po kvadratnom metru ili 80-100 kgr/ha semena.

Pri povoljnim uslovima klijanje heljde nastupa za 3-4 dana. Pri klijanju prvo se razvija korenčić koji raste na dole, a hipokotil raste na gore i na površinu zemljišta iznosi kotiledone zajedno sa omotačem ploda kojeg se brzo oslobađaju.

 Savetodavac ratarstva Zoran Milosavljević

Kako gajiti heljdu?

Heljda (Fagopyrum esculentum) je vrlo stara hlebna poljoprivredna biljka poreklom iz Azije. Uzgaja se zbog zrna koje je dobrih nutritivnih osobina pa služi i kao dijetalna hrana. Zbog sličnosti u hemijskom sastavu zrna i zbog načina korišćenja svrstavamo je u žitarice iako botanički pripada porodici Polygonaceae.

Slama heljde je po hranivoj vrednosti slična slami jarih žitarica, ali stoci se NE sme davati u većim količinama jer sadrži štetni alkaloid fagopyrin. Heljda je takođe i dobra pčelinja paša jer dugo cveta i ima cvet na koji pčele lako sedaju, ali samo u jutarnjim časovima. Pri povoljnim uslovima može se dobiti 80-100 kg meda sa 1 ha. Zbog vrlo kratke vegetacije heljda se može uzgajati i kao naknadni ili postrni usev. Kod nas je najviše odomaćena u delovima Vojvodine i istočnoj Srbiji, gde se najčešće seje nakon skidanja ječma (zbog plodoreda i boljeg iskorištavanja zemljišta). Heljda kroz vrlo kratku vegetaciju stvara veliku nadzemnu masu pa može poslužiti i kao zelenišno đubrivo, i kao čistač zemljišta od korova.

Helda – uslovi gajenja i ekonomska isplativost

Stabljika je razgranata, visine oko 150 cm, sazrevanjem dobija crvenkastu boju. listovi su srcoliki, a zrno je trouglastog oblika. Oljušteno zrno sadrži oko 80% skroba, 10 – 15% belančevina, 1 – 2% vlakana, 2 – 3 % masti i 1 – 2% mineralnih materija; gvožđa, fosfor i joda i povećan sadržaj B1 i B2 vitamina. Zrno se nakon ljuštenja može direktno koristiti za supe, heljdinu kašu, a posle mlevenja kao brašno za gibanicu, proju, pogačice, torte i dr. Zato što ne sadrži gluten (kao prave žitarice), mogu je koristiti osobe osetljive i alergične na njega. Od 100 kg zrna heljde može se dobiti 60 – 75 kg tamnog brašna. Zeleni listovi i cvet heljde mogu se koristiti i kao izvor rutina, glikozida, koji se upotrebljavaju u medicini kao lekovito sredstvo za bolesti kao što su hipertenzija (povišen pritisak), reumatizam i dijabetes, a čaj od heljde pomaže pri oporavku od zračenja i hemoterapije.

Pročitajte i:Lekovite žitarice

Zbog relativno niskih prinosa (oko 2 t/ha) proizvodnja heljde kao glavne kulture (može se sejati od 1. maja) manje je isplativa, pa se kod nas gotovo isključivo gaji kao postrni usev nakon skidanja ječma ili ozimoga krmnog bilja. S obzirom da prema zemljištu nema velike zahteve, odnosno može se gajiti i na blago kiselom zemljištima (do ph 5,5), ali zahteva humidniji klimat (s više padavina) jer je dosta osetljiva na sušu i visoke temperature, naročito tokom cvetanja i nalivanja zrna. Osnovna obrada zemljišta obavlja se na 20 – 25 cm dubine oranjem u jesen ili proleće, u zavisnosti od predkulture. Ako je zemljište izrazito siromašno hranivima i nije đubreno, tada se može pre obrade nađubriti sa oko 50-60 kg/ha N, 50-60 kg/ha P2O5, 60-70 kg/ha K2O. Heljda je osetljiva na poleganje pa je potreban oprez u prihranjivanju azotom.

Zato što ne sadrži gluten (kao prave žitarice), mogu je koristiti osobe osetljive i alergične na njega. Od 100 kg zrna heljde može se dobiti 60 – 75 kg tamnog brašna.

Setva se obavlja kada se tlo zagreje na oko 15 C. Kod nas setva može početi od 1. do 15. maja, kada više nema opasnosti od mraza. U ranijem setvenom roku potrebno je oko 80 kg semena po ha, a u postrnoj setvi potrebno je 80-100 kg semena po ha.

Heljda uslovi gajenja

Heljda je vrlo kompetitivna biljka s korovima zbog brzog nicanja i jakog početnog porasta, pa brzo zaseni površinu, a time i iznikle korove. Upravo zbog toga je dobro posejati heljdu kao hlebnu i funkcionalnu hranu, a prema potrebi i za zelenišno đubrenje, a ne ostaviti neobrađeno zemljište i na taj način dati mogućnost korovima za nekontrolirano širenje. Sve ovo navedeno pruža poljoprivrednim proizvođačima dobar uvid u prednosti i mane gajenja heljde. U svakom pogledu onaj ko se odluči za gajenje heljde, imaće od toga višestruke koristi.

 Zlatko Vampovac, dipl.ing.