Jare sorte pšenice za setvu u proleće

Jare sorte pšenice  Proizvođači koji žele da obave setvu u narednom periodu pa sve do proleća treba da upotrebe fakultativne i jare sorte pšenice. Proces jarovizacije, koji pšenici omogućava da klasa i sazri, kod jare može da se odvija i pri temperaturi od 5 – 10 C za razliku od ozime, kojoj je za ovaj proces neophodna niža temperatura, od 0 – 5 C . Mogućnost da se jarovizacija sprovodi pri pomenutim temperaturama svrstava jaru pšenicu u prolećnu kulturu.

Tipične jare sorte pšenice ne poseduju genetsku otpornost prema niskim temperaturama, što ograničava njihovu setvu u jesen. Sorte koje imaju genetsku otpornost prema niskim temperaturama i sposobnost da jarovizaciju sprovedu pri povišenim temperaturama pripadaju ozimo – jarim odnosno fakultativnom tipu . Ovakve sorte mogu da se seju od jeseni do kraja marta na nižim terenima, a jare od februara. U brdsko – planinskim krajevima setva se obavlja i u aprilu . Pravilo je da je proizvodnja uspešnija ako je setva ranija .

 U tehnologiji gajenja nema nekih izraženih razlika u odnosu na ozimu pšenicu:

• Predsetvenu pripremu zemljišta treba obaviti kvalitetno kako bi nicanje bilo ujednačeno .
•  U pogledu zahteva prema zemljištu jara pšenica je skromna, a najbolje uspeva na plodnim, neutralnim do slabo kiselim zemljištima .
• Količina đubriva zavisi od plodnosti zemljišta, preduseva. Najbolji i najsigurniji način da se utvrde potrebne količine hraniva je da se uradi hemijska analiza zemljišta .
• Za postizanje visokih i stabilnih prinosa neophodno je da se obezbedi: Azota – 120 – 140 kg , Fosfora – 50 – 60 kg i Kalijuma – 50- 60 kg / ha čistih hraniva .
  

Jare sorte pšenice za setvu u proleće

Pri izboru sorte treba voditi računa o roku setve . Za kasnu jesenju ili ranu prolećnu setvu preporučujemo sortu Nevesinjku, a za sve prolećne rokove setve sorte Natašu i Veneru .

  Količina semena po jedinici površine zavisi od više faktora :

– Broja klijavih zrna po 1 ha / sortna osobina /

– Mase 1.000 zrna

– Upotrebne vrednosti semena

– Kvaliteta predsetvene pripreme zemljišta

– Vremena setve

– Kvaliteta same setve

Orijentaciona količina semena za setvu kreće se od 240 – 260 kg/ha.

 Prvi posao posle nicanja useva je prihranjivanje .

Količina azotnih đubriva zavisiće od :

• preduseva ,
• upotrebljenih NPK hraniva u predsetvenoj pripremi ,
• stanja useva itd .

Orijentaciona količina azotnog đubriva KAN-a je 200 – 250 kg/ha .

Zaštita od korova se obavlja istim preparatima kao i za ozimu pšenicu. Posebno treba obratiti pažnju na pojavu Leme / lisna pijavica / i u slučaju njene pojave obavezno izvršiti tretiranje insekticidima .
Vreme žetve zavisi od roka setve i sorte. U svakom slučaju žetva se obavlja neposredno posle žetve ozime pšenice.

Žetva sorte Venera se obavlja kada i žetva ozime pšenice. U ravničarskom delu je to sredinom jula, a u brdsko – planinskom prva polovina avgusta .