Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Za potrebe krmne proizvodnje značajne su ozime forme. Treba je gajiti obavezno u plodoredu zbog velikog broja štetočina ( repičin sjajnik, buvač, itd.) kao i korova.
KRMNE REPICE setva polovinom septembra
Dobri predusevi su đubrene okopavine i višegodišnje mahunarke. đubrenje obavimo pažljivo (najbolje ispitano zemljište na sadržaj hraniva) kako bi se izbalansirala ishrana i dobio povoljan odnos stabla i lista.
- Fosforno i kalijvo đubrivo u celini upotrebiti sa osnovnom obradom zemljišta.
- Azot upotrebiti u količini 50kg/ha, sa većim količinama datim tokom jeseni može pospešiti izmrzavanje.
- Preostala količina se daje rano u proleće, ako su povoljne vremenske prilike to može biti i februar.
Vreme setve je vrlo bitno odrediti, jer može biti riskantan činilac prezimljavanja. Setvu obaviti do polovine septembra. Naime, do zime repica treba da razvije prizemnu lisnu rozetu i formira dobar korenov sistem. Ako dođe do porasta u stablo postaje osetljivo na izmrzavanje zbog niske koncentracije hemijskih sokova.
KRMNE REPICE setva polovinom septembra
Rano dospeva za korišćenje, nekada i prvom polovinom aprila. Period korišćenja je kratak, oko 15 dana tako da se obim proizvodnje mora planirati sa potrebama stočnog fonda. Zelena masa se može koristiti za stacionarnu ishranu ili ispašom.
Ukoliko se ne iskoristi pravovremeno planirana proizvodnja repica se može silirati. Siliranje se vrši u fazi punog cvetanja. Korišćenje repice u dva otkosa zasniva se na nešto višem košenju u prvom otkosu (7-8 cm). Drugi otkos daje prinos 50% u odnosu na prvi. Voditi računa da pri košenju ne precveta i ogrubi, čime pada hranljiva vrednost. U 1 kg zelene mase ima oko 30 grama svarljivih proteina. Prinos zelene stočne hrane krmne repice se kreće od oko 50 t/ha.
FOTO PIXABAY.COM
