Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Lisna osa – Uljana repica je pretežno već posejana. Nju napada umeren broj štetnika, medju njIma je i Lisna osa. Repičina lisna osa (Athalia rosae l. Athalia colibri Christ.)
Odrasla osa je žutonarandžaste (crvenkastožute) boje, zdepastog tela, dok su glava i pipci crni. Duga je oko 7-8 mm. Mlade pagusenice u početku su uljana-repica zelenkaste, potom tamno zelene i na kraju crne boje i duge do 20 mm. Pored grudnih, imaju i 8 pari trbušnih nogu. Prezimljava larva poslednje generacije.
Legalica ženke je nazubljena u kokonu u zemljištu. Ima dve do tri generacije u toku godine. Druga generacija je najštetnija, jer napada uljanu repicu u jesen. Pagusenice se javljaju u drugoj polovini septembra i čine štete i pri višim i pri nižim temperaturama tokom i kasno u jesen. Razvoj pagusenica traje 15-20 dana i presvlače se pet puta. Odrasli insekti letnje generacije su od svih pokolenja najbrojniji i roje se od sredine avgusta do kraja septembra. Masovno naseljavaju mlade useve, na kojima ženka položi 50-300 jaja. Pagusenice se pile posle 6-12 dana, dok njihov razvoj traje 12-20 dana. Repičina lisna osa razmnožava se preventivno u godinama sa malo ili nedovoljno padavina. Za masovno razmnožavanje od najvećeg značaja je prisustvo biljki hraniteljki pogodnih za ovipoziciju. U suprotnom, ne dolazi do masovnih pojava pagusenica.
Lisna osa je redovna štetočina uljane repice u jesen. U godinama kalamiteta izaziva golobrst, potpuno uništavanje i preoravanje useva. Prva generacija je najmanje štetna. Larve u vrlo kratkom vremenu mogu da unište lisnu površinu. Najveće štete kod nas su u oktobru. Lišće izgrizaju između nerava, a zatim ga skeletiraju, tako da ostaje samo glavna nervatura i patrljci na ruinama od biljaka. Pagusenice napadaju uljanu repicu, rotkvu, repu, gorušicu i sve ostale korovske i biljke spontane flore iz familije krstašica. Jedinke prvih stadijuma su malo štetne ili nanose jedva vidljive štete. Odrasle larve su veoma proždrljive. Pagusenice iz poslednja tri dana svog razvoja pojedu više od 75% ukupne hrane tokom svog života. Dve pagusenice /biljci ili 200/m kvadratnih smanjuju prinos repice za oko 60%. Najveće štete prave u periodu toplog i suvog vremena, dok hladno i vlažno vreme sprečava razvoj i napad larvi lisne ose na uljanoj repici.
Integralna zaštita
Zaštita uljane repice od repičine ose zasniva se na korišćenju kompleksa mera. Smanjenju gubitaka doprinosi gajenje prinosnih i sorti uljane repice koje imaju osobinu da se brzo razvijaju i regenerišu posle golobrsta. Agrotehničke mere imaju važno mesto u sprečavanju širenja lisne ose. Na isto polje uljana repica se može vratiti nakon 4 godine, uz korišćenje prostorne i vremenske izolacije između starih i novih parcela ili polja, na udaljenosti ne manjoj od 1 km i prekid proizvodnje na jednom gazdinstvu od najmanje jedne godine. U svim većim agrokompleksima u periodu od 4 godine, proizvodnja uljane repice mora da se prekine u trajanju od 1 godine.
Uloga preduseva je značajna. U najbolje preduseve ubrajaju se grašak, krompir, rano povrće, ozimi ječam i pšenica. Kod nas je najčešći predusev ozima pšenica. Optimalni rok za setvu uljane repice je kraj avgusta i početak septembra. U integralnoj zaštiti uljane repice protiv lisne ose preporučuje se kasnija setva, koja u uslovima jačeg napada obezbeđuje pouzdanu zaštitu. Setva lovnih biljaka (uljana rotkva) na ivičnim delovima parcela ima za cilj koncentraciju osa i njeno jednostavnije suzbijanje. Obilnije đubrenje sa NPK đubrivima doprinosi smanjenju šteta tokom septembra i oktobra, jer usev brže prolazi kritične faze razvića i u slučajevima napada biljke brže regeneriše lisnu masu.
Nakon žetve uljane repice, ostavlja se da prosuto seme nikne, te da se na samoniklim biljkama razviju pagusenice letnje generacije (1. dekada avgusta), a potom zaoravanjem useva potpuno uništi štetočina i istovremeno spreči dalje širenje ose na narednom usevu, tokom septembra i oktobra.
Hemijske mere zaštite
Hemijska zaštita uljane repice zasniva se na prognozi svih štetočina, prouzrokovača oboljenja i korova. Kratkoročna prognoza repičine ose određuje se na osnovu broja ulovljenih odraslih insekata kečerom ili putem lovnih posuda. Ukoliko se ustanovi prisutnost jednog ili više imaga ose po metru kvadratnom tada se na osnovu prognoze signalizira potreba za suzbijanjem. Kritični brojevi ili ekonomski pragovi štetnosti su 50 pagusenica/metru kvadratnom (Nemačka) u jesen, odnosno 2-10/m2 (Mađarska), odnosno, jedna jedinka /10 biljaka u Rusiji.
Tretiranje treba početi dok su pagusenice u prvim larvenim stadijumima i da su manje od 10 mm, jer do tog momenta ne mogu napraviti veću štetu.
Od insekticida koriste se svi piretroidi, a prednost treba dati 1 lambda cihalotrinu (Karate Zeon 5 CS, 0,21/ha), tau-fluvinatu (Marvic, 0,2 l/ha), esenvaleratu (Sumi-alpha 5, 0,15 l/ha, Alpha Combi, 0,75 l/ha), bifentrinu (Talstar, 0,21 l/ha).
Analogno piretroidima ili čak bolji za suzbijanje lisne ose su insekticidi na bazi trihlorfona (Dipterex 80, 0,6-1,2 kg/ha) i mešavine hlorpirifosa + cipermetrina (Nurel D, Chromorel D, 1-1,5 l/ha). Tretiranja za suzbijanje lisne ose koriste se za istovremena suzbijanja buvača i ostalih štetočina. Aplikacije su neefikasne ako su izvedene na temperaturama iznad 10°C i ako su štetne pagusenice na površini listova.
Dr Mladen Marković, naučni savetnik
PI Vojvodina
Vizuelnim pregledom useva uljane repice registrovali smo prisustvo imaga, položenih jaja i pagusenica repičine lisne ose (Athalia rosae).
Proizvođačima se preporučuje da pregledaju useve (donju stranu listova), i ukoliko se registruje prisustvo pagusenica na nivou praga štetnosti (50 jedinki /m2, ili 1 pagusenicu/ biljci), primene hemijske mere zaštite, sa nekim od registrovanih insekticida:
– a.m.deltametrin (Decis 2,5 EC, Konfuzija, Polux) u količ.0,2-0,3 l/ha ili
– a.m.lambda-cihalotrin (Grom) u količ. 0,2-0,25 l/ha
