Lisna rđa pšenice prisutna u nekim regionima

Topla zima i česte smene padavina i sunčanih sati doneli su simptome lisna rđa pšenice. Bolesti strnih žita smanjuju prinos u značajnom obimu, jedna od njih je i rđa. Ova bolest je najznačajnija bolest strnih žita, značajnija od pepelnice i pegavosti. Treba pratiti razvoj na listu i postupiti u skladu sa stepenom napada.

 Postoje tri prouzrokovača rđe na strnim žitima:

1. lisna rđa,
2. crna stabljičina i
3. žuta prugasta.

Lisna rđa pšenice u nekim regionima

U godinama epifitocija (kada bolest obuhvati veliki broj biljaka na određenom području za kratko vreme) gubici mogu da budu veliki, zbog povećanog i prevremenog sušenja i slabe nalivenosti zrna. Prosečni gubici u prinosu iznose 10% a u godinama epifitocija 50-60%. U svetu je žuta prugasta rđa najraširenija, čiji su simptomi u vidu rđastih pega. U toku zime se razvija na temperaturama 9 – 12°C i posle vlaženja lista od tri sata ostvaruje se infekcija. Patogen se ne razvija na temperaturama iznad 25°C i ispod 2°C. Vlažno proleće je izrazito pogodno za proizvodnju i nicanje spora i ostvarenje infekcije.

Vetar je značajan u širenju parazita sa ili bez kišnih kapi. Širi se na kratkom rastojanju u poređenju sa drugim rđama. Velike zaraze se ostvaruju ako je bila značajna pojava prethodne godine. Štete od stabljičine rđe su najveće u Podunavlju.

Lisna rđa je kod nas najčešća

Epifitocije su retke, ali je redovno prisutna. Favorizuje je vlaga i toplo vreme. Tokom leta održava se na samoniklim žitaricama ili travnim korovima u sušnim ragionima.

Mere zaštite

• Usmeravaju se na mere obrade,
• Gajenje rezistentnih varijeteta i
• Primena sistemičnih protektivnih fungicida u fazi pojave lista zastavičara do početka klasanja.

Bolje rečeno zaštita se usmerava na klas i poslednja 2-3 lista zastavičara kao nosioca prinosa. U slučajevima jakih infekcija koriste se sistemični fungicidi sa kurativnim i eradikativnim dejstvom.

Simptomi lisne rđe

Ova rđa se pojavljuje na lišću i lisnim rukavcima, uredopustule su sitne, okrugle rđasto-crvene boje i nepravilno rasute po gornjoj površini lista. Parazit prezimljava na mladim biljkama pšenice u uredo stadiju. Maximalno razviće pšenice nastaje od cvetanja do mlečne zrelosti. Kratak period inkubacije, brojnost spora i njihovo rasejavanje omogućava brzi razvoj širih epidemija lisne rđe.

Mere zaštite

• Gajenje visokootpornih sorti
• Preventivne mere (uništavanje samoniklih biljaka u jesen pre nicanja novog useva)
• Optimalno vreme setve
• Hemijske mjere fungicidima na bazi triadimefona

Literatura: Zaštita ratarskih kultura dr.Mladen Marković
Izvor: PSSS Smederevo

PREPORUKA PIS

Ukoliko se pregledom pšenice, u fazi vlatanja, utvrde simptomi bolesti na preko 10% biljaka, preporučuje se primena nekog od registrovanih fungicida:

-Teatar Plus (a.m. azoksistrobin+difenokonazol) u količini 0,6-1 l/ha  ili

-Amistar Ekstra (a.m. azoksistrobin+ciprokonazol) u količini 0,5-0,75 l/ha  ili

-Duet ultra (a.m. tiofanat-metil+epoksikonazol) u količini 0,4-0,75 l/ha  ili

-Antre Plus (a.m. tiofant-metil+tebukonazol) u količini 1,5 l/ha  ili

-Sphere (a.m. trifloksistrobin+ciprokonazol) u količini 0,5 l/ha  ili

-Custodia (a.m. tebukonazol+azoksistrobin) u količini  0,8 l/ha  ili

-Falcon forte (a.m. spiroksamin+tebukonazol+protiokonazol) u količini 0,7-1 l/ha.

Sprovođenje tretmana se preporučuje po mirnom vremenu, bez vetra i temperaturi iznad 15°C.