Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
MAHUNARKE za kvalitetnu stočnu hranu. Višegodišnje mahunaste krmne biljke čine posebno značajnu grupu biljaka za proizvodnju kvalitetne stočne hrane a i za poljoprivrednu proizvodnju uopšte. Njihova uloga u poljoprivrednoj proizvodnji je višestruka i ogleda se u sledećem:
-Višegodišnje krmne mahunarke se odlikuju izuzetnom prirodnom sposobnošću da zahvaljujući simbiozi sa bakterijama iz roda Rhizobium, fiksiraju velike količine slobodnog atmosferskog azota koji nakon izumiranja ovih biljaka ostaje u zemljištu u koli?ini preko 300 kg/ha, usled čega zemljište postaje bogato i plodno za gajenje narednih kultura,
-Ove biljke višestruko blagotvorno utiču na osobine zemljišta, njihovim izumiranjem ostavljaju osim azota, velike količine organskih ostataka korena i nadzemnih organa, čijim razlaganjem zemljište postaje bogatije,
–Dobro razvijenim korenovim sistemom koji prožima zemljište do dubine i preko 5 m, čine ga rastresitim i obogaćenim organskom materijom,
–Kao veliki potrošači vode, mogu regulisati vodni režim na dubljim horizontima zemljišnog profila,
-Zbog brojnih korisnih uticaja na zemljište, zauzimaju značajno mesto u rotaciji većine njivskih useva,
-Višegodišnje mahunarke uspevaju u vrlo različitim prirodnim uslovima klime i zemljišta, te su pogodne za korišćenje većih prostranstava za proizvodnju sto?ne hrane,
-Višegodišnje mahunarke imaju važnu ulogu u konzervaciji zemljišta u regionima sklonim eroziji, naročito vodom i vetrom. Njihovim moćnim razgranatim i dubokim korenovim sistemom i razvijenom nadzemnom vegetativnom masom na površini, štite zemljište od dejstva kiše, bujica i vetra.
PSSS Jagodina
dipl.ing. Milanka Miladinović
MAHUNARKE za kvalitetnu stočnu hranu
Krmni grašak spada u jednogodišnje leguminoze. Jare forme imaju kraće stablo, ali su takođe sklone poleganju te se takođe mogu gajiti sa potpornim usevom (npr. jari ovas). U novije vreme selekcija proteinskog graška ide u smeru da se favorizuju sorte sa dobro razvijenim viticama te se usev “umreži” i sam sebe drži i čuva od poleganja. List stočnog graška može biti sa izraženim zaliscima, ili rudimentiranim viticama, sa obično dva do tri para liski. Ovo su sortne odlike. Cvet izbija u pazuhu lista, bele, purpurne ili ljubičaste boje. Cvetanje je najčešće neravnomerno, pa samim tim i sazrevanje mahuna, o čemu se mora voditi posebna pažnja prilikom odreživanja momenta žetve. Jare sorte cvetaju krajem maja i početkom juna.
Jari proteinski grašak seje se rano u proleće u drugoj polovini marta. Razmak između redova je 20 cm dok je razmak u redu 5 cm. Broj isejanih zrna zavisi od klijavosti semena. Po hektaru je potrebno obezbediti od 140 – 170 kg semena ( što opet zavisi od klijavosti i mase 1000 zrna ). Minimalna gustina treba da je 60 – 70 biljaka po m². Međuredni razmak treba da je 20 cm dok je razmak u redu 5 cm. Nešto manja gustina je da bi se olakšala žetva. Ako se grašak seje sa potpornim usevom odnos semena je 1 : 0,15-0,20 %
Optimalna dubina setve je 3 – 5 cm.
Jare sorte koje se najčešće gaje za proizvodnju zrna (mogu biti i za kombinovanu proizvodnju tj mogu se gajiti i za proizvodnju biomase i zrna). Zrno graška je izuzetan izvor proteina te ove forme graška nazivamo i proteinski grašak.
Mere nege se svode na zaštitu od korova sa selektivnim herbicidima. Grašak dobro reaguje na navodnjavanje i značajno povećava prinos. Pri proizvodnji za zrno, posebnu pažnju obratiti na zaštitu od graškovog žižka.
Kada je u pitanju proizvodnja zelene stočne hrane kosidbi se pristupa kada je grašak u punom cvetu i počinje formiranje prvih mahuna. Tada se dobija najkvalietnija biomasa. U čistoj setvi (bez potpornog useva) može da se premaši 40 t/ha. Ako je procenat suve materije oko 15% dobijamo prinos suve materije od ok 5-6 t/ha. Ako se želi silirati grašak se kosi u fazi mlečnovoštane zrelosti pri sadržaju suve materije od oko 25- 28 %.
Momenat žetve proteinskog graška je relativno teško odrediti zbog nejednakog sazrevanja, ali princip je da se žetva započinje pri vlagi od oko 20 % ili manje. Pri vlazi od 14 ili 15% dolazi do oštećenja zrna. Dobar prinos zrna je od 3,5 do 5 t/ha, dok se smatra da je genetski potencijal približen i cifri od 7 t/ha.
Sadržaj sirovih proteina u zrnu je oko 26-28 % dok je sadržaj lizina oko 7%.
Iskorišćavanje: Zrno graška može da se koristi kao koncentrovano hranivo, dok nadzemni deo biljke može da posluži kao paša, zelena stočna hrana, kao seno, a može i da se uspešno silira.
Zrno sadrži 23 do 27% proteina i po sadržaju proteina zaostaje za sojinom sačmom. Međutim, grašak u proizvodnji daje veće i stabilnije prinose i može se koristiti u ishrani stoke bez dodatne termičke obrade. Udeo aminokiseline lizin, koja je vrlo bitna u ishrani domaćih životinja, u nekim slučajevima prevazilazi soju. Svarjivost zrna je veoma visoka, te se ubraja u zrnasta hraniva najveće svarljivosti.
Iskorišćavanje graška putem ispaše obavlja se u fazi porasta stabla, dok se košenje za proizvodnju zelene mase obavlja se u fazi od cvetanja do formiranja prvih mahuna. Sušenje graška za proizvodnju sena se NE preporučuje zbog mogućnosti opadanja velike količine lista.
Spremanje silaže obavlja se kada se razvije 2/3 mahuna. Ako se gaji u kombinaciji sa žitima, u toj fazi žito ima dovoljne količine suve materije što pospešuje siliranje.
Siliranje zelene mase graška vrši se posle formiranja mahuna bez ili sa dodatkom 5 do 10 % kukuruzne prekrupe, što je dalo pozitivne rezultate.
Prinosi: Prinosi semena graška kreću se od 2 do 2,5 tone, dok je prinos zelene mase prosečno 30 t/ha, a beleže se i prinosi od preko 40 t/ha. Prinos semena je oko 6,2 t/ha.
Savetodavac Zoran Boca,
foto pixabay.com
