Najnovije vesti
Početna » Poljoprivreda » Ratarstvo » Plavi mak – lekovitost, sejanje i zaštita

Plavi mak – lekovitost, sejanje i zaštita

mak

Plavi mak je jednogodišnja biljka koja ima ružičaste, bele, žute, naradžaste, crvene ili ljubičaste cvetove. Zrela makova glavica spolja je naborana. Unutar glavice nalazi se nekoliko odeljaka koji sadrže stotine semenki. Semenke su sićušne, bubrežastog oblika, orašastog okusa i hrskave teksture. Mogu biti smeđe, sivo – plave i žute boje.

Energetski sadržaj 100 g semenki maka iznosi 533 kcal / 2231 kJ.
Od toga je:

  • 45% masti,
  • 24% ugljikohidrata i
  • 18% proteina.
  • Od vitamina izvrstan je izvor tiamina (0,85 mg što čini 56% RDA), piridoksina (0,4 mg što čini 22% RDA), a dobar je izvor folne kiseline (35 µg što čini 17% RDA), riboflavina (0,2 mg što čini 12% RDA) i vitamina E (1,1mg što čini 11% RDA).

Plavi mak je lekovit

Iz bogatog nutritivnog sadržaja maka ističu se nezasićene masne kiseline, pre svega linolna kiselina i oleinska kiselina.

Linolna kiselina je esencijalna omega 6 masna kiselina koju naš organizam ne može sintetizirati. Nalazi se u staničnim membranama biljaka gdje sudeluje u njihovoj izgradnji, potiče apsorpciju i transport u masti topljivih vitamina A, D, E i K. Naučna istraživanja upućuju na to da može sudelovati u procesu usporavanja razvoja multiple skleroze. Takođe može pomoći u zaštiti krvožilnog sistema, reguliše krvni pritisak i zgrušavanje krvi. Često se primenjuje za lečenje kožnih oboljenja i upalnih procesa.

Oleinska kiselina je mononezasićena masna kiselina koja pripada grupi omega 9. Ova kiselina nije esencijalna i ljudski organizam je može delomično sintetizirati. Istraživanja znanstvenika sa Univerziteta Northwestern otkrivaju da oleinska kiselina može sudelovati u usporavanju pojave raka delovanjem na genetskoj razini. Takođe štiti krvožilni sustav od oštećenja.

Mak se može koristiti i za opuštanje mišića, protiv bolova, za iskašljavanje i lečenje grčeva u abdomenu. Minerali i vitamini maka ublažuju razdražljivost, stres, potiču koncentraciju i raspoloženje.

U narodnoj medicini mak se koristio za dobivanje opijuma koji su lekari koristili za umirenje bolova, ali su ga nažalost mnogi i zloupotrebljavali. Mak koji se prodaje u marketima ne sadrži alkaloide, jer je seme osušeno.

Kupovanje i čuvanje

Semenke maka, cele ili mlevene, mogu se naći na policama svake trgovine hrane, najčešće u pakovaanjima od 200-250 g. čuvajte ih na tamnom i suvom mjestu do datuma označenog na pakovanju.

Iako Evropljani poznaju samo plavi mak, Azija, Bliski istok, a posebno Indija koriste beli mak. Takođe od maka se proizvodi izvrsno ulje koje može biti prihvatljiva zamena za maslinovo ulje

 izvor:poljo.ba

Plavi mak – setva

Važno ga je posejati čim ode prvi sneg. Neki ga seju i u jesen. Zemljište se pripremi u jesen, đubri sa 400 kg NPK 10:30:20 ili 10:20:20 ili 15:15:15, a u proleće se izvrši što sitnija prolećna priprema setvo spremačima. Seme maka je vrlo sitno i treba se mešati sa peskom ili prekrupom (odnos mak:prekrupa je 1:3).

Seje se plitko, na gusto, sa međurednim razmakom od 50 cm. Jako je BITNO da se posle setve povalja lakim valjkom, jer ako se to ne učini, prolećni vetrovi “izduvaju” seme iz zemlje. Kada mak nikne i dostigne visinu od 5-10 cm vrši se proređivanje na 18-23 cm u redu. Posle toga ide međuredna obrada i prehranjivanje KAN-om 200 kg/ha.

Kad mak počne da cveta, prska se protiv pipe čaure. Jako je BITNO da se prilikom prskanja vodi u prskalici doda sredstvo koje se zove OKVAŠIVAČ, jer mak ima voštanu prevlaku i ako se okvašivač ne doda, preparat “sklizne” sa biljke i prskanje ne uspe. Drugo prskanje se vrši u fazi precvetavanja maka. Nakon toga se samo čeka da čaure požute i sakupljaju se ručno ili kombajnom. Kada se sakupe ručno, najčešće idu na vršalicu, a sa manjih površina se otvaraju ručno.

I čaure imaju tržišnu vrednost u farmaceutskoj industriji.

Plavi mak napadaju razne štetočine

Mak napada veliki broj parazita prouzrokovača bolesti. U našoj zemlji su od najvećeg značaja prouzrokovači oboljenja plamenjače, crne pegavosti i bakterijske uvelosti maka. Mak ne zauzima veće površine u našoj zemlji, ali su štete od bolesti svake godine sve značajnije, a u godinama epifitocija prinosi su niski ili usled prevremenog uvenuća biljaka proizvođači ostaju bez prinosa.

Pored vodećih parazita, mak oštećuju:
Sclerotinia spp. (truležnice korena, stabla i čaure),
Fusarium spp. (Fuzariozna plesnivost),
Bacterium papa veris (Bakterijska uvelost),
Verticilium alboatrum (Verticiliozno uvenuće),
Pseudomonas papavericola (Pseudomonoza),
Alternariaiva brassicaee (Crna pegavost) i
Botryotina fuckeliana (Siva plesnivost maka).

Plamenjača maka

Bolest izaziva Peronospora arborescens De Bary. U kišovitim godinama prouzrokuje masovno sušenje lišća i čaura. Simptomi bolesti su različiti u zavisnosti od faze razvoja biljaka i vremena ostvarivanja infekcija. Zaraženi ponici bivaju nekrotirani a na naličju kotiledonih listića pojavljuje se navlaka, koju obrazuju kondiofore sa konidijama. Mlado lišće je obično deformisano, a na starijem se uočavaju uglaste pege sa pepeljastom navlakom na naličju lista. Napadnute čaure ne proizvode opijumsku smolu.

Pepeljasta navlaka parazita sastoji se od organa za reprodukciju, odnosno od konidiofora sa konidijama. Rane zaraze ostvaruju se u jesen, kod ozimog maka, ili u proleće, kod jarih formi maka. U okviru pega sa naličja lišća formiraju se kondiofore sa konidijama, koje služe za ostvarenje novih infekcija i širenje zaraze u toku vegetacije. U vlažnim godinama i povoljnim uslovima za širenje patogena bivaju zahvaćeni svi nadzemni delovi, pri čemu se lišće sa celim liskama suši. Parazit prezimljuje u obliku oospora u biljnim ostacima ili u obliku micelije u mladim biljkama ozimog maka. Ukoliko parazit napadne mlade biljke, one brzo propadaju jer su nekrotirani svi delovi biljke. Napadnuto lisno tkivo izumire i sasušuje se u povoljnim uslovima za ostvarenje infekcije i razvoj patogena. U godinama epifitocije u celosti je ugrožena proizvodnja maka. Biljke maka mogu biti napadnute od klijanja i nicanja do berbe.

Prva i osnovna mera zaštite je preventiva, odnosno plodored u periodu od 2-4 godine.
Druga mera je duboko zaoravanje žetvenih ostataka u avgustu ili septembru.

Kao treća mera u sklopu integralne zaštite su hemijske mere. U zavisnosti od uslova za razvoj parazita, 2-5 tretiranja u toku vegetacije sa fungicidima obezbeđuju uspešnu zaštitu useva od parazita prouzrokovača plamenjače. Prilikom tretiranja koristiti atomizere sa više vode kako bi mlado lišće bilo zahvaćeno fungicidima i sa lica i sa naličja.

Od fungicida, koriste se preparati na bazi cimoksila i cineba (Cimozin 60, 4-S; 2-2,5 kg/ha), cineba (Cineb S-65; 3 kg/ha), mankozeba (Dithane M-45; 2-2,5kg/ha), metalaksila i bakaroksilhlorida (Ridomil baker WP; 4-5 kg/ha, Ridomil plus 48WP; 4-6 kg/ha), propineba (Antracol, 1,5-2 kg/ha) i azoksistrobina (Quadris, 0,75 l/ha).

Fungicidi se primenjuju u razmacima od 10-15 dana ili iza svake kiše. Integralna zaštita bazira se na službi prognoze, preventivnoj zaštiti i zaštiti useva maka neposredno pre ostvarenja infekcije. Fungicidi na bazi iprovalikarba i folpeta (Melody combi 43,5; 2,5 kg/ha) i cimoksanila+famoksadina(Equation pro;0,4kg/ha) deluju i preventivno i kurativno.

Više o temi – Štetočine kod maka saznajte na ovom linku.

Sistemične preparate treba koristiti samo kada se mora, u kišovitim godinama i kada se zakasni sa tretiranjem. Sistemične fungicide sa protektvnim i kurativnim delovanjem fosetil-Alumin ium+ folpeta (Mikal 75WP, 3-4 kg/ha) treba koristiti za istovremeno suzbijanje prouzrokovača plamenjaće i fomopsisa.

Crna pegavost

Crnu pegavost izaziva Pleospora calvescens (Fries) Tulasne (Pleospora papaveracea), konidijski stadijum Helmintosporium papaveris. Zaraženo seme slabo klija. Ponici venu i suše se. Kod ranih infekcija na prizemnom delu stabla javljaju se nekrotične pege koje izazivaju uginuće mladih biljaka. Kod kasnijih zaraza, na lišću, stabljikama i čaurama pojavljuje se veći broj poligonalnih mrko crnih pega. Lišće se suši, čaure se deformišu i ostaju sterilne. Na pegama se razvijaju mrke prevlake sastavljene od konidiofora. Slične simptone izaziva i Bacterium papaveri, ali se iz pega izliva bakterijski eskudat.

Mak može biti napadnut od prouzrokovača crne pegavosti tokom čitave vegetacije. Zaraza se širi konidijama (Helminthosporium papaverti). Prezimljava u obliku askospora iz peritecija koje su obrazovane u biljnim ostacima ili u konidijama na zaraženom semenu.

Nanosi velike štete svake godine, a pogotovu kada je proleće i leto umereno toplo i vlažno. U takvim uslovima može izazvati smanjenje prinosa i količinu sirovog opijuma i do 50%.

Plavi mak – zaštita

Prva mera zaštite je gajenje maka u četvorogodišnjem plodoredu. Sledeća mera je duboko zaoravanje biljnih ostataka. Treća mera je obavezna dezinfekcija semena fungicidima na bazi organske žive (Zorosan tečni, 150-200 ml/100kg semena, Zorosan prah, 300gr/100kg semena), kaptana (Captan SP 4, 200ml/100kg semena), karboksima+tirama (Vitavax 200FF, 500ml/100 kg semena), flutriafola+tiabendazola (Apron TZ 69-WS, 150- 450 gr/100kg semena). U toku vegetacije za preporuku su fungicide na bazi benomila (Benlate, 0,5-1 kg/ha), karbendazim (Bavistin, 0,3-1 kg/ha), flusilazola (Punch 40EC, 0,2-0,4 l/ha) i flutriafola (Impact, 1 l/ha, Impact C, 1,2 l/ha).

Bakterijska uvelost

Ovu bolest izaziva Xanthomonas papavericola (Brayant Whorter) Dowson. Ponici iz zaraženog semena ubrzo posle nicanja uginjavaju. U toku vegetacije na lišću, stablu i čaurama razvijaju se mrke pege. Napadnuto lišće se suši i vrlo brzo nastaje uvenuće biljaka.

Prenosi se semenom i biljnim ostacima koji zaostaju u polju posle berbe. Spada u sudovna oboljenja i parazit se širi sudovnim snopićima, što izaziva brza uvenuća biljaka. Vrlo je opasna bolest, koja dobija epifitotičnu formu i ugrožava kulturu maka ukoliko su česte kiše tokom proleća i leta.

U borbi protiv Xanthomonas papavericola najvažnije je proizvesti zdravo seme i sačuvati biljke zdrave posle nicanja i tokom kišovitih proleća. Zaštita maka počinje od setve zdravog semena dezinfikovanog fungicidima na bazi i u obliku baznog karbonata (Bazni bakarni karbinat 200, 200-250 cm3 /100 kg semena), karboksima (Vitavax 200 FF, 250 cm3/100 kg semena), imazalil a+propikonazola+tiabendazola (Benit univerzal 47; 5- LS, 200gr/100 kg semena), tiabendazola+flutriafola (Vincit F 200; 200 cm3/100 kg semena).

Posle nicanja, biljke maka se moraju prskati u razmacima 1-2 sedmice preparatima bakaroksi hlorida (Bakarni kreč 25, 10-15 kg/ha, Bakrocid 50, 5-7,5 kg/ha) i bakarnog oksihlorida+cineba (Bakarni cineb, 4-5 kg/ha, Tiozina, 4-5 kg/ha). Poslednja aplikacija fungicida mora se izvesti najkasnije 4 nedelje pred berbu čaura maka preparatima na bazi bakra (Cuprablau Z, 3kg/ha).

Više o temi – Štetočine kod maka saznajte na ovom linku.

Pročitaj i ...

lucerka korovi bolesti lucerke košenje lucerke lucerka dobar rast lucerkina buba plodored lucerke navodnjavanje lucerke lucerkino brašno lucerka pred zimu pilirano seme

Lucerka – seno ili senaža, šta je bolje?

Senaža je bolja od samog postupka sušenja sena u plastovima. Više karotena, suve materije i obroka za stoku sa jednog hektara.

Leave a Reply