N min metoda kao siguran način merenja azota u pšenici

Jedan od sigurnih načina utvrđivanja potrebe biljaka za azotom je N min metoda. Pšenici tokom meseca februara je NEOPHODAN azot da bi se obezbedio aktivan rast. Kako rasporediti količine i koliko je potrebno?

Savetuje Vas dipl. ing. Suzana Nešković PSSS Kragujevac.

Treba se pripremiti za prihranu ozime pšenice u dva perioda (preporuka je 60% ukupne prihrane) prema stanju useva, a ostatak do kraja marta. U cilju kontrole i poboljšanja kvaliteta, a samim tim i plodnosti zemljišta u laboratoriji se vrši određivanje količine lako pristupačnog azota.

N-min metoda utvrđuje količinu mineralnih oblika azota (raspoloživi N),  pred bokorenje i vlatanje za ozima žita, u zoni do koje dopire trenutno korenov sistem, jer je količina mineralnog azota određena prethodnim usevom (đubrenje, rezidualni N, žetveni ostaci), zemljišnim i klimatskim prilikama). Zato, umesto pojedinačnog utvrđivanja, N min metoda predstavlja sintezu svih delujućih faktora raspoloživosti azota.

Merni instrumenti HOYA

Potrebno je napomenuti da se u razvijenim  zapadnoevropskim zemljama, pored različitih modifikacija N – min metode, za utvrđivanje potreba u N – prihrani se primenjuje više sistema bilansiranja hraniva. Takav pristup zahteva utvrđivanje rezidualnog azota (predkultura, količina sveže organske materije, prethodna efikasnost đubrenja), i uzimaju se u obzir klimatske  prilike (ispiranje i mineralizacija N) i stanje useva.

N min metoda kao siguran način merenja azota u pšenici

Azot je element koji se u ogromnoj količini nalazi u vazduhu (oko 80 %). U zemljištu ga ima uglavnom zahvaljujući biljnim ostacima ili ostacima nekih drugih živih organizama, kao i upotrebom mineralnih đubriva.

Azot zauzima posebno mesto u prometu materija kod biljaka. Obavezna je komponenta svih belančevinastih materija, amina i amida, a takođe i sastavni deo molekula hlorofila. Različite forme azotnih jedinjenja su dakle, ugrađene u biljku i predstavljaju izvor hrane.

Tako da azot direktno utiče na porast biljaka a posebno na asimilacionu površinu. Nedostatak azota dovodi do nestajanja hlorofila i smanjenog intenziteta fotosinteze. U krajnjem slučaju deficit azota utiče na brže starenje biljke tj. biljnih tkiva i ćelija, zbog čega biljka sazreva pre vremena i donosi smanjenu količinu plodova. Kvalitet takvih plodova je takođe izuzetno loš.

Pročitajte i: Načini usvajanja azota

Suvišna količina azota deluje na izraženu bujnost (bokorenje i granjanje), što dovodi do zasenčenosti koja zatim uzrokuje slabljenje tkiva i poleganje useva. Pojačana azotna ishrana produžava vegetaciju, zadržava sazrevanje biljaka tj. narušava normalan ritam života u pogledu bolesti, visokih temperatura, suše.

SADRŽAJ AZOTA (izražen u %)
manje od  0,1………nizak
od 0,1 do 0,2………srednji
više od  0,2………visok