Perko na proleće za kvalitetnu ishranu stoke

Perko na proleće za kvalitetnu ishranu stoke. Kada sejati, kako đubriti i zašto je važna biljka za gajenje – savetuje Vas Dipl.ing Svetlana Zlatarić, PSSS Srbija. Perko ili krmna repica je novija kultura nastala ukrštanjem Brassicacomestris repa i brassicapecinesis (pekinški kupus).

Po spoljnem izgledu dosta podseća na uljanu repicu ali dosta bogatije lisnom masom.Visine 80-120 cm a nekada i više. Stablo se grana, listovi su široki, naborani velike površine sa beličastim glavnim nervom i sa nazubljenimrubovima. Cvasti su kao i kod uljane repice. Seme je okruglasto, braon tamne boje.

Uspevanje – ova krmna biljka je biljka prohladnih, poluvlažnih i vlažnih područja, ali se uspešno može gajiti svugde gde uspeva uljana repica. Seme klija na minimalnoj temperaturi od 3-5⁰C, a optimalna temperatura za rast i razvoj je 16-20⁰C. Dobro podnosi niske temperature (-25⁰C) posebno ako su biljke dobro pripremljene za prezimljavaje. Ukoliko se usev poseje kasno krajem septembra ili tokom oktobra i pri tome budu jače i duže golomrazice može doći do propadanja useva pa se mora voditi računa o vremenu setve.Najbolje uspeva na dubokim plodnim i neutralnim zemljištima.

Perko na proleće za kvalitetnu ishranu stoke

Tehnologija – najbolji predusevi su grašak, rani krompir, strna žita, rano povrće, ozimi krmni usevi. Osnovnu obradu treba obaviti bar mesec dana pre setve na 25-30 cm. Nakon dubokog oranja brazde treba odmah zatvoriti da bi se konzervirala vlaga i zemljhište što bolje pripremilo za setvu.

Đubrenje – biljka Perko dobro reaguje na đubrenje stajnjakom i osokom kao i mineralnim đubrivima. Na srednje plodnim zemljištima treba uneti 30-40 t/h stajnjaka, 60-80 kg./ha azota, 60-80 kg/ha kalijuma. Stajnjak i 2/3 fosfora i kalijuma treba uneti pod osnovnu obradu. Ostatak P i K zajedno sa ½ N dati pod površinsku pripremu zemljišta. Drugi deo azota se daje u vidu prihranjivanja.

Setva – seje se od ranog proleća pa sve do sredine septembra, tako da se može sejati i kao postrni usev što je jako bitno kada nema dovoljno hrane za stoku. Setva se odvija vrstačno na rastojanju od 15-18 cm.a u redu na 6-12 cm. Dubina setveje 2-3 cm, a količina semena 12-15 kg/ha. U koliko nema dovoljno vlage neophodno je i valjanje. Ako se planira za siliranje ubacuje se i potporni usev(raž,ječam,ovas).

Nega – prihranjivanje useva vrši se kada biljke dobiju par pravih listova, a ostala posle svakog otkosa.

Korišćenje –zelena krma može se koristiti ispašom, kao pokošena masa ili kao silaža. Ukoliko se gaji kao glavni usev daje 2-3 otkosa. Prvi nakon dva meseca od setve a slederći nakon mesec ipo dana. Kod postrne setve mogu se do jeseni skinuti dva otkosa. Kod jesenje setve prvi otkos se skida rano u jesen, a drugi rano u proleće u fazi punog cvetanja tako da se posle može zasnovati nov usev. Pri kosidbi rano u jesen voditi računa da se kosi na visini od 7-8 cm, kako bi se omogućila što bolja regeneracija i uspešnije prezimljavanje biljaka. Siliranje zelene krme se može obaviti i to u drugom delu cvetanja biljaka da bi smanjile procenat vode. U silo masu treba dodati potrebnu količinu suve mase kao što je slama, seno , kukuruzovina…       

Dipl.ing Svetlana Zlatarić