Pokretljivost azota kroz tle tokom sezone

Na osnovu ponašanja azotnih đubriva u zemljištu (pokretljivost, rastvorljivost), postoji određena dinamika usvajanja azota od strane biljaka:

• NO3 – nitratni jon koji se unese đubrivima je trenutno pristupačan biljkama. Vrlo je mobilan u zemljištu i idealan za prihranjivanje;

• NH4 – umereno brzo se usvaja. Može biti trenutno usvojen, ali se uglavnom veže za adsorptivni kompleks zemljišta i manje je mobilan;

• CO(NH2)2 – amidni oblik azota iz uree je zbog transformacije N iz amidnog oblika u nitratni ”sporodelujuće” azotno đubrivo.

PSSS Kraljevo doo
Mirjana Ostojić, dipl. inž.

Pokretljivost azota kroz tle tokom sezone

Azot kao biogeni element ima vodeće mesto u plodnosti poljoprivrednog zemljišta i stvaranju prinosa. Glavni izvor azota za živa bića je u atmosferi u obliku gasa, a količina vezanog azota koja iz atmosfere ulazi u zemljište ili koji vežu bakterije fiksatori je, ograničena. Zato iskorišćavanje atmosferskog azota hemijskom sintezom je glavni izvor ovog nezamenjivog hraniva u savremenoj poljoprivredi. Njegova fiziološka uloga je da je gradivni element i da ne postoji ni jedan proces u biljkama na koji azot ne utiće.

Azot je prinosni element, ali pored visine prinosa, determiniše i kvalitet proizvoda. Ukoliko u zemljištu nema dovoljno azota smanjuje se porast, listovi su uži, bledo zeleni, dolazi do hloroze, koren se izdužuje, smanjuje se njegovo grananje, smanjuje se prinos i kvalitet plodova, a ako je potrošnja azota velika dolazi do bujnog razvoja biljke, listovi su tamno zelene boje, sočni, koren je kraći i deblji, a otpornost biljke na zemljišnu sušu je slabija.

Pri određivanju količine azota u obzir se uzima sadržaj azota u zemljištu, potreba gajenih biljaka u skladu sa planiranim prinosima, kao i karakteristikama sezone. Ako zemljište sadrži veću količinu ukupnog azota, znači da je bolje obezbeđeno humusom. Sva azotna đubriva delimo u četiri grupe:

• nitratna,
• amonijačna,
• amonijačno nitratna i
• amidna

a najčešće se primenjuju u predsetvenom đubrenju i prihrani. Manji deo se daje u osnovnom đubrenju, pogotovu ako se đubri za jare kulture. Tada se daje manja količina, jer je podložan ispiranju (nitratni oblik) u vreme kada nema vegetacije (jesen-zima) a povećane su količine padavina. Ostatak, veća količina azota se daje pred dopunsku obradu (predsetveno) i u prihrani.

Za ozime kulture daju se veće količine u osnovnom đubrenju (pred duboko oranje) a ostatak azota u prihrani.

Urea (amidni azot) se obično unosi u zemljište prilikom zaoravanja žetvenih ostataka radi mikrobiološke razgradnje celuloze u količini od 40 kg/ha. Ako se daje u prihrani okopavinskih useva, mora se plitko zagrnuti zemljom (međuredni kultivatori) da bi se sprečila volatizacija azota.

Ljiljana Vuksanović

PSSS Kragujevac