Najnovije vesti
Početna » Poljoprivreda » Ratarstvo » Prihrana ozime pšenice – prvo N min metoda

Prihrana ozime pšenice – prvo N min metoda

Prihrana ozime pšenice – prvo N min metoda da se utvrdi realno stanje azota u zemljištu. Prva prihrana pšenice će odlučiti o daljem rastu i razvoju pšenice i, na kraju, odrediti rod u žetvi.

Prihrana ozimih strnih žita – autor Dipl.ing Borko Ivanović PSSS Čačak

Setva ozime pšenice je kasnila tako da će prihrana azotnim mineralnim đubrivima biti veoma značajna, a naročito na parcelama gde predusev nije bio krompir ili neka druga povrtarska vrsta koja se intezivno đubri. Za postizanje visokih prinosa pšenice potrebna je pravovremena mineralna ishrana.

Posle faze mirovanja, u početku prolećnog kretanja vegetacije neophodna je visoka koncentracija nitrata u zemljištu što se postiže isključivo prvom azotnom prihranom. Takođe previsoka koncetracija azota može biti i štetna. Pre svega bi trebalo uraditi analizu N- Min metodom na osnovu koje se mogu utvrditi potrebne količine azota za pravilan rast i razviće, odnosno, zadovoljavajuće prinose. Mali broj poljoprivrednih proizvođača ima mogućnost, odnosno, radi analize.

klijanje pšenice iznikla pšenica

Prihrana ozime pšenice

Prihranjivanje pšenice trebalo bi vršiti u dva navrata. Prvo posle zimskog mirovanja. Drugo prihranjivanje na početku izduživanja stabla (vlatanje). Previsoka koncetracija može biti štetna: Ako su niske temperature intezitet metabolizma je nizak što smanjuje usvajanje vode kao i hraniva. Kod viših temperatura dovodi do produžavanja vegetacije uz nisku produktivnost transpiracije. SUVIŠE azota podstiče rast nadzemnog dela, smanjuje se otpornost na niske temperature i bolesti, biljke su plitko ukorenjene te kod kasnije pojave suše može biti glavni uzrok smanjenja prinosa. Trenutno stanje useva je zadovoljavajuće s obzirom na vremenske uslove, kašnjenje sa setvom. Velike količine padavina u toku godine mogu uslovilti ispiranje mineralnih elemenata u dublje slojeve zemljišta i one nisu dostupne biljkama, tako da će prihranjivanje azotom biti neophodna mera, ali mora se voditi računa o vremenu prihranjivanja i količinama upotrebljenih mineralnih đubriva po hektaru. Sorte pšenice se međusobno razlikuju u potrebama za azotom pa treba biti obazriv.

Ako je predkultura bio krompir ili neka druga povrtarska vrsta koja se intezivno đubri treba voditi računa o upotrebi azota i na takvim površinama prihrana se i ne preporučuje. Orijentacione količine azotnim đubriva na nekom srednje plodnom zemljištu bi bile oko 300 kg KAN-a po ha, ako predusev nije krompir. Pravi efekat prihranjivanja se postiže ako bi u roku od sedam dana od prihranjivanja palo oko 10 litara kiše. Preporuka je koristiti KAN a ne UREU jer je oko 70 % naših zemljišta fiziološki kiselo.

Pročitaj i ...

 Sintetičko azotno đubrivo đubrenje pred setvu osnovno đubrenje prihrana pšenice

Prihrana pšenice na kiselim zemljištima – KAN

Prihrana pšenice na kiselim zemljištima sa pH vrednošću ispod 5 je obavezno za KAN-om koji se proizvodi u granulama i lako se manipuliše njime pri primeni.