Prihrana pšenice – prvo analiza azota

Prihrana pšenice – prvo analiza potreba za azotom. Azot je nužan jer je pšenica “gladna ” u februaru. Savetuje Vas

Prihranjivanje je jedna od značajnih agrotehničkih mera nege ozimih strnina koja ima veliki uticaj na visinu prinosa pa joj se mora prisupiti s pažnjom. Ukoliko se pšenica ne prihrani azotom neće dobro razviti zelenu masu, neće klasati niti dati dobar prinos. Pravilna ishrana azotom naročito je značajna tokom faze bokorenja i vlatanja kada se odvija segmentacija konusa rasta i kada se diferencira broj klasaka i cvetova u klascima.

Prihrana u bokorenju ima najveći uticaj na prinos jer utiče na formiranje većeg broja klasova pa je ne bi trebalo izostaviti niti zakasniti s primenom. Druga, korektivna prihrana azotom u vlatanju omogućava formiranje krupnijih klasova sa većim brojem klasića i zrna u njima. Prilikom prihrane potrebno je brižljivo odmeriti dozu azota s ciljem da se ostvare viši i stabilni prinosi pšenice dobrog kvaliteta.

– Veoma je važno da se pre prihrane pšenice uradi analiza zemljišta neposredno pred prihranu uzimanjem uzoraka zemljišta sa dubine od 0–30 cm, od 30–60 cm i od 60–90 cm, tz, N-min metoda koja će nam dati podatak o sadržaju pristupačnog azota, odnosno njegovih mineralnih oblika

– amonijačnog i nitratnog na osnovu koje dobijaju preporuku za količinu unosa azotnog mineralnog đubriva.

– Ukoliko se ne uradi analiza zemljišta onda guste i razvijene useve prihraniti manjim dozama u odnosu na normalno razvijene (sa jedan do dva bočna izdanka).

– Obratiti pažnju na zdravstveno stanje useva.

– Uzeti u obzir zahteve sorti prema azotu i prema gustini sklopa

Prihrana pšenice – prvo analiza potreba za azotom

Cilj je op­ti­mal­no đu­bri­ti i odr­ža­va­ti eko­lo­šku rav­no­te­žu. Za prihranu pšenice se koriste azotna đubriva: KAN, AN, UREA ili kompleksna mineralna đubriva s najvećim udelom azotne komponente ( 20:10:15, 27:14:0,20:8:4..) Nakon višegodišnjih istraživanja utvrđeno je da je na našem području za prihranjivanje pšenice potrebno primeniti 200–300 kilograma KAN-a.

Za prinos od 5–6 tona zrna po hektaru, pšenica utroši 120–140 kg azota. Najčešće se prosečno sadržaj azota u zemljištu kreće oko 60 kg po hektaru, što znači da prihranom treba da se unese 80 kg azota i to prvo prihranjivanje sa 60 kg, a drugo sa oko 20 kg azota po hektaru. U praksi to znači da je za prvu prihranu potrebno upotrebiti oko 220–240 kg KAN- a po hektaru, UREA 130–150 kg ili oko 180–200 kg/ha AN-a. Ove količine đubriva potrebno je primeniti tokom februara, a najkasnije do 15. marta, zavisno od stanja useva i parcele.

Drugo prihranjivanje treba obaviti krajem marta i početkom aprila – pred vlatanje. Na kiselim zemljištima prednost treba dati KAN-u. UREA ima prednost zbog veće koncentracuje azota. Mana joj je što deluje usporeno jer mora da se transformiše u zemljištu. A usvajanja hraniva nema dok se temperatura ne ustali na 5º C.

mag Ljiljana Vuksanović PSSS Srbija