Pšenica kvalitet po grupama – stara (nova) priča?

Pšenica kvalitet – Posle otvaranja laboratorije za kontrolu biljaka, neugrađenih zakonskih obaveza za podsticaje za biljnu proizvodnju (2.000 dinara po hektaru), odugovlačenja o zabrani uvoza bofl mesa u Srbiju, iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine stigla je vest o novom skandalu: najavljeni Pravilnik o razvrstavanju žitarica po kvalitetu ni posle četiri godine navodnog rada na tekstu neće biti donet do nove žetve pšenice. Postojanje ovog dokumenta obavezalo bi sve otkupljivače da pšenicu plaćaju prema standardima koji pokazuju kvalitet i njenu upotrebnu vrednost, što se posebno traži prilikom izvoza hlebnog zrna.

Pšenica kvalitet po grupama – stara (nova) priča?

 Radna grupa, koju je formiralo Ministarstvo poljoprivrede za ove potrebe, prekinula je aktivnost, jer navodno nije imala saznanja šta ugraditi u pravilnik, a što može biti od koristi za ratare i mlinare.

 

Standardi koje primenjuje mlin Julia u Bačkoj Topoli

Da bi se ovaj posao završio prema iskustvu iz naprednih zemalja bilo je dovoljno prepisati rešenja, kažu naši izvori iz Ministarstva poljoprivrede uz pojedinosti koje se odnose na naše vrhunske sorte pšenice. Naš sagovornik tvrdi da je opstrukcija na izradi prisutna više od godinu dana i da je traženje rešenja od srodnih zavoda za utvrđivanje kvaliteta par dana pred žetvu, zapravo, za to najbolji dokaz.

 A da sve i nije nastalo slučajno pokazuju primeri iz prakse. Velike kompanije koje se bave otkupom pšenice već dve-tri godine zrno razvrstavaju po kvalitetu u svojim silosima, ali obračun za ratare ne obavljaju po toj skali, već po uobičajenim merilima – vlage, primese… Ratarima se, po pravilu, ne saopštava količina proteina u zrnu, niti obim zrna, što je važno u daljoj preradi.

 Janko Turdelja, iskusni mlinar iz Gložana, za „AgroServis” kaže, da je važno da pšenica u žetvi ne kisne dva-tri puta, jer to utiče na smanjenje proteina.

 –   Valjalo bi da se izbegne mlevenje pšenice koja ima manje od 10,5 odsto proteina. Najbolje je da zrno ima krupnoću 2,5 milimetra ili više, a proteina od 14-17% – kaže Turdelja i podseća da nije korektno da se mlinarima isporučuje pšenica koja ima zrno 2,2 milimetra pomešana sa onom kvalitetnijom. Takav miks smanjuje kvalitet brašna, što dobro znaju tehnolozi, ali i izvoznici.

 Prema istraživanju „AgroServisa” razvrstavanje pšenice po kvalitetu zrna sada se u Vojvodini obavlja na oko 40 otkupnih mesta i od takve selekcije korist imaju otkupljivači. Koliko će otkupljivači i ove godine zaraditi zbog nemara Ministarstva poljoprivrede, niko nam nije mogao reći. Ali se zna da je ta razvrstana pšenica visokog kvaliteta za 10-15 odsto skuplje. Ratari koji znaju za ovakav odnos svojih partnera imaju svoju računicu – seju manje kvalitetne, a rodne sorte, pa se uklapaju u troškove, ali bez dobiti. U ovom slučaju pšenica je posejana kao „čistač” njiva, što ratari nerado priznaju.

izvor:agroservis.rs

foto pixabay.com

Pšenica kvalitet