Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Rizomanija je bolest šećerne repe, prvi put otkrivena i opisana 1954.godine u Italiji. Utvrđena je i u većini zemalja Evrope, Amerike i u mnogim državama Azije u kojima se gaji šećerna repa.
Kod nas je prvi put otkrivena 1971. godine u Sremu u okolini Sremske Mitrovice (La?arak), Masovne štete nastaju od 1978. godine. Rizomanija spada među najštetnije bolesti šećerne repe, smanjuje prinos korena i preko 50%, a sadržaj šećera za 3-4% i više .Štetni uticaj rizomanije ispoljava se i kroz povećanje sadržaja količine šećera (K, Na,? -N) koji uti?u u preradi repe na manje iskorišćenje šećera.
RIZOMANIJA-bolest šećerne repe odnosi profit
Simptomi rizomanije ispoljavaju se na korenu i nadzemnim delovima. Koren obolelih biljaka, je kržljav, obrastao brojnim žilicama, koje su nekrotirane i braon boje.žilice obrazuju “bradu”, koja je obično slepljena za zemlju obrazujući kompaktnu tvorevinu. Vršni deo korena je skraćen i sužen. Na poprečnom i uzdužnom preseku korena uočava se zatamljivanje u zoni sprovodnih sudova. U osnovi žilica formiraju se tumorčići (bradavičaste izrasline).
Na lišću se može zapaziti: uvelost lišća, prosvetljavanje, žu?enje i nekroza nerava lista. Lišće šećerne repe obolele od rizomanije je bledo zelene do žute boje. Ove promene u boji lišća javljaju se obično u vidu žute oaze, kasnije se proširuju u toku vegetacije. Starije lišće nekrotira i ugine pre vremena.
Rizomaniju šećerne repe izaziva virus nekrotičnog Žutila nerava repe (VNŽNR) kojeg u prirodi prenosi vektor, gljiva Polymyxa betae. Infekciju repe obavljaju zoospore P. betae. Inokulum rizomanije čine trajne spore P. betae koje u sebi sadrže VNŽNR. Inokulum rizomanije se održava u zemljištu i širi na razne načine (oruđima za obradu, transportnim sredstvima, životinjama, vetrom, vodom i na druge načine kojima se prenose čestice zemljišta).
Najveći značaj za nagomilavanje inokuluma rizomanije ima često gajenje šećerne repe na istoj parceli.
Gljiva Polymyxa betae razvija se i ostvaruje zarazu šećerne repe ako je zemljište dovoljno vlažno i toplo (što se često događa u proleće i rano leto sa čestim pljuskovitim kišama). Kasnije kiše tokom jula, avgusta i septembra meseca su od manjeg značaja za ostvarenje zaraze. Međutim, ukoliko dođe do ranih infekcija,a leto bude suvo tada nastaju najveće štete.
Rizomanija šećerne repe je zbog toga najštetnija kada je proleće toplo i vlažno, a leto toplo i suvo.
Zaštita šećerne repe od rizomanije je vrlo složena zbog dugog održavanja inokuluma u zemljištu i preko 20 godina. Zato je najznačajnija mera obezbe?enja proizvodnje šećerne repe na parcelama na kojima je registrovana rizomanija gajenje sorata tolerantnih na rizomaniju. Ove sorte su u ispitivanjima kod nas svake godine u uslovima jake zaraženosti zemljišta virusom rizomanije.
U Sremu postoje vrlo povoljni meteorološki uslovi za redovnu pojavu rizomanije, a veliki deo zemljišta je i zaražen ovim virusom, tako da se kod izbora sortimenta mora tražiti stručni savet o stepenu tolerantosti ponuđenog sortimenta na rizomaniju , odnosno da li je odabrana sorta proverena u našim agroekološkim uslovima.
Autor: dr Katica Škrbić
foto pixabay.com
