Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Seme lucerke je vredno, kako proizvoditi 800 kilograma po hektaru Vas savetuje Dragomir Radić, PSSS Smederevo.Lucerka je najvažnija proteinska biljka u ishrani preživara, kojom se u svetu godišnje zaseje više od 30 miliona hektara zemlje, pa je zato veoma važna proizvodnja semena savremenih visokokvalitetnih sorata. Za postizanje visokog prinosa lucerke za seme potrebno je prilagoditi agrotehniku prema biološkim osobinama useva i lokalnim zemljišno-klimatskim uslovima.
Lucerka je kultura visoko plodnih i rastresitih zemljišta sa kiselošću od pH 6,5-7,5. Na teškim, veoma zbijenim i kiselim zemljištima, korenov sistem ostaje plitak, a aktivnost simbiotskih bakterija azotofiksatora u kvržicama je minimalna. U plodoredu lucerku je potrebno posejati na zemljištu očišćenom od korova, najbolje posle ozimih ili jarih žitarica, okopavina i povrtarskih useva. U područjima sa aridnom klimom ne treba je sejati posle šećerne repe, suncokreta, sudanske trave i sirka zato što isušuju zemljište. Nije dobro gajiti lucerku za seme ni posle mahunarki, jer to otvara mogućnost za razvoj istih bolesti i štetočina. Iz istih razloga se ne preporučuje setva lucerke bliže od 500 m od zasada bagrema. U plodoredu lucerka se vraća na isto mesto tek posle pet do sedam godina. Prinos semena lucerke u velikoj meri zavisi od đubriva.
Lucerka je snažan fiksator azota, ali studije pokazuju da je đubrenje azotom tokom početne faze razvoja neophodno, zato što kvržične bakterije naseljavaju koren lucerke tek posle cvetanja. Na početku vegetacije se primenjuju azotna đubriva u količini od 20-25 kg/ha. Soj bakterije Rhizobium-a koji živi na lucerki u našim uslovima može da prezimi i nalazi se u zemljištu, ali bolji rezultati se dobijaju ako se izvrši inokulacija semena pred setvu. Ipak, najviše od svega, lucerki su potrebna fosforna đubriva; dostupnost fosfora doprinosi boljem razvoju korena i nadzemne mase i povećava se prinos semena. U zavisnosti od njegovog sadržaja u zemljištu, unosi se 60-100 kg/ha ovog makroelementa. Obezbeđivanje lucerke KALIJUMOM tokom gajenja useva za seme doprinosi formiranju velikog broja cvetova, povećanju mase semena, otpornosti biljaka na mraz i bolesti. Fosforna i kalujumova đubriva se unose pre setve zaoravanjem, u zonu korenovog sistema, jer se ovi slabo pokretni elementi jako vežu za čestice zemlje, pa za jednu godinu siđu na dubinu od svega 3-5 cm.
Pored makroelemenata, treba dodati i mikroelemente – posebno molibden. Na hektarsku normu semena za setvu lucerke nanosi se 25-50 g molibdena rastvorenog u pola litra vode. Na zasnovanom lucerištu moguća je samo folijarna prihrana vodotopivim đubrivima posle svakog otkosa kada usev dostigne visinu 10-ak cm, u količini 4-5 kg/ha, sa odnosom hraniva NPK 0.5-1:3:2.5. Setveni sloj treba da bude dobro pripremljen, kako bi sitno seme lucerke imalo optimalne uslove za klijanje i nicanje.
Seme lucerke je vredno
Najbolje vreme za SETVU lucerke za seme je proleće, kod nas obično u drugoj polovini marta. Semenu je potrebno 20-ak dana da nikne, pa na taj način niče posle eventualnih poznih prolećnih mrazeva. Kod nas se, nažalost, semenski usev lucerke zasniva isto kao i proizvodni usev za seno, što znači uskoredom setvom i sa setvenom normom od 20 kg/ha semena. To je ekstenzivan način proizvodnje semena, jer se istovremeno dobija i seme i seno.
Prvi otkos se NE ostavlja za seme, zato što je usev previše bujan zbog obilja zimske vlage i vrlo često dolazi do poleganja. Zato se prvi otkos koristi za seno, a za seme se po pravilu ostavlja drugi, ponekad treći otkos. Seme se dobija samo jednom u godini. U predratnoj poljoprivredi lucerka se ostavljala za seme tek u petoj godini, jer se tako dobijalo seme od najdugovečnijih i najotpornijih biljaka. Na taj način su dobijene lokalne populacije panonskog tipa lucerke, prilagođene našoj suvoj i oštroj kontinentalnoj klimi.
Sa intenziviranjem poljoprivredne proizvodnje pronađen je i način za dobijanje veće količine semena sa iste površine. To se postiže povećanjem međurednog razmaka, kao i razmaka između biljaka u redu. Na ovaj način se daje biljci optimalan prostor i osvetljenost za grananje, jer sa povećanim brojem bočnih grana povećava se i broj cvetova. Nije od malog značaja i ponašanje oprašivača. Zapaženo je da u gustom usevu pčele posećuju samo gornje cvetove, jer su donji cvetovi u senci i na njima vrebaju predatori. U različitim zemljama i različitoj klimi optimalna gustina semenske lucerke je različita, ali za sve je zajedničko da širokoredna setva daje najviši prinos semena. U našim uslovima najbolje se pokazala setva u kućice 50h50 cm, sa setvenom normom oko 1,5 kg/ha semena. Ne preporučuje se smanjenje količine semena ispod 0,5 kg/ha (0,5 kg/ha). Setva sa međurednim razmakom 10-15 cm daje 250-400 kg/ha semena, u redove na 60 cm daje 500-600 kg/ha semena, a u kućice 50 h 50 cm daje 600-800 kg/ha semena, u povoljnim godinama i do 1200 kg.
S obzirom na cenu semena, finansijski se više isplati zasnovati intenzivan čisto semenski širokoredni usev nego uskoredni kombinovani usev za seme i seno. Lucerka nije previše zahtevna u pogledu vlage, ali je neophodna izbalansirati navodnjavanje u sušnim uslovima, zato što se razlikuju potrebe useva za seno od useva za seme. Za usev za seno poželjna je veća vlaga u zemljištu zbog što jačeg razvoja vegetativne mase, dok je za semenski usev najbolje održavati relativnu vlažnost zemljišta na 75-80 % do pred cvetanje, kako bi se razvila nadzemna masa i biljka dobro razgranala a posle toga vlagu zemljišta održavati na oko 60 %. Na ovaj način se sprečava kretanje novih izdanaka pre sazrevanja semena.
U toku cvetanja biljke troše 30–40% ukupne količine vode, a u periodu od nalivanja do sazrevanja semena 45–55%. Prema najnovijim istraživanjima, potreba za vodom kod lucerke posle početka cvetanja ne samo da se ne smanjuje, već se povećava do faze početka sazrevanja semena. To je zbog intenzivnog razvoja biljaka i formiranja velike količine lisne mase i mahuna. Zbog toga ne treba dozvoliti da lucerka ostane bez vode u ovim trenucima. U nekim zemljama su rađeni eksperimenti sa privlačenjem oprašivača. Naime, usev je tretiran rastvorom melase po ivicama parcele u širini od 4-5 m i količinom 8-10 kg/ha i tako je povećan prinos semena za 23-27 %.
Od zadnje kosidbe do žetve semena potrebno je dva i po do tri meseca, što po fazama izgleda ovako: od kosidbe do početka cvetanja prođe mesec dana, zatim još 20-ak dana razvučenog cvetanja, seme je zrelo oko 4 nedelje posle oprašivanja cveta lucerke, a potrebno je još 2-3 nedelje da se osuši.
Teoretski, moglo bi se dobiti dve žetve semena u jednoj proizvodnoj godini – prva žetva računajući od kretanja vegetacije početkom aprila do početka jula, druga do početka oktobra. Ovde postoje opravdani rizici zato što je prvi otkos obično previše bujan zbog velike rezerve vlage iz zimskog perioda, a kod druge žetve u vreme cvetanja može da naiđe hladan period kada ne lete oprašivači, a takođe i zrenje bi bilo pod znakom pitanja u hladnim jesenjim danima. S obzirom da je klima promenjena i leto je produženo za 17 dana – vredi pokušati. S obzirom na cenu semena, finansijski se više isplati zasnovati intenzivan čisto semenski širokoredni usev nego uskoredni kombinovani usev za seme i seno. Lucerka nije previše zahtevna u pogledu vlage, ali je neophodna izbalansirati navodnjavanje u sušnim uslovima, zato što se razlikuju potrebe useva za seno od useva za seme. Za usev za seno poželjna je veća vlaga u zemljištu zbog što jačeg razvoja vegetativne mase, dok je za semenski usev najbolje održavati relativnu vlažnost zemljišta na 75-80 % do pred cvetanje, kako bi se razvila nadzemna masa i biljka dobro razgranala a posle toga vlagu zemljišta održavati na oko 60 %. Na ovaj način se sprečava kretanje novih izdanaka pre sazrevanja semena. U toku cvetanja biljke troše 30–40% ukupne količine vode, a u periodu od nalivanja do sazrevanja semena 45–55%. Prema najnovijim istraživanjima, potreba za vodom kod lucerke posle početka cvetanja ne samo da se ne smanjuje, već se povećava do faze početka sazrevanja semena. To je zbog intenzivnog razvoja biljaka i formiranja velike količine lisne mase i mahuna. Zbog toga ne treba dozvoliti da lucerka ostane bez vode u ovim trenucima. U nekim zemljama su rađeni eksperimenti sa privlačenjem oprašivača. Naime, usev je tretiran rastvorom melase po ivicama parcele u širini od 4-5 m i količinom 8-10 kg/ha i tako je povećan prinos semena za 23-27 %.
Od zadnje kosidbe do žetve semena potrebno je dva i po do tri meseca, što po fazama izgleda ovako: od kosidbe do početka cvetanja prođe mesec dana, zatim još 20-ak dana razvučenog cvetanja, seme je zrelo oko 4 nedelje posle oprašivanja cveta lucerke, a potrebno je još 2-3 nedelje da se osuši. Teoretski, moglo bi se dobiti dve žetve semena u jednoj proizvodnoj godini – prva žetva računajući od kretanja vegetacije početkom aprila do početka jula, druga do početka oktobra. Ovde postoje opravdani rizici zato što je prvi otkos obično previše bujan zbog velike rezerve vlage iz zimskog perioda, a kod druge žetve u vreme cvetanja može da naiđe hladan period kada ne lete oprašivači, a takođe i zrenje bi bilo pod znakom pitanja u hladnim jesenjim danima. S obzirom da je klima promenjena i leto je produženo za 17 dana – vredi pokušati.
