Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Soja zlata vredna na jesen – prema proceni stručnjaka biće manje soje u ponudi na svetskom tržištu na jesen. Da li će to doneti i ekstra profit – zavisi od uroda soje u SAD – u nastupajućeg leta. Za sada,kod nas soja ima odličnu cenu na berzi.
KAKO SE PRAVILNO SEJE SOJA, KOLIKO SEMENA, ĐUBRIVA… savetuje Danijela Ilić, mas. inž. PSSS Srbija
Značaj i tehlnologija proizvodnje soje (Glycine hispida) Soja spada u najvažnije ratarske biljke. Od soje se dobijaju važni proizvodi za ishranu ljudi i domaćih životinja kao i za preradu u industriji. Iz sojinog semena preradom se može dobiti veliki broj raznovrsnih jela i poslastica, zatim mleko i mlečni proizvodi, meso i mesne prerađevine, ulje, belančevine, mineralne materije, vitamini i drugi proizvodi. Soja igra vrlo značajnu ulogu i u ishrani domaćih životinja kao koncentrovana i i kabasta hrana. U ishrani domaćih životinja kao koncentrovana hrana služe uglavnom otpaci soje posle industrijske prerade, koji su veoma bogati belančevinama i mineralnim materijama. Kao kabasta stočna hrana upotrebljavaju se vegetativni organi soje (stabla, lišće, slama). Svi ovi delovi biljke, a naročito lišće, sadrže velike količine svih hranljivih materija, a naročito belančevina. Pored toga soja ima veliki agrotehnički značaj. Svojim moćno razvijenim i dubokim korenovim sistemom ona povoljno utiče ne samo na održavanje već i poboljšavanje strukture zemljišta.
Plodored – Soja NE podnosi monkoluturu. Ona treba da se gaji u plodoredu posle pšenice i kukuruza. Uvođenjem soje u plodored između dva druga useva (kukuruz-soja-pšenica) dobrim delom bi se zaustavili procesi degradacije zemljišta, smanjio intenzitet oboljenja i pojave štetnih insekata i korova, a prinosi useva koji dolaze posle soje bi bili veći, jer soja obogaćuje zemljište pre svega azotom, a zatim i organskom materijom koja ostaje posle žetve u biljnim ostacima. Soja je odličan predusev za mnoge ratarske biljke. Soja se NE sme gajiti posle suncokreta, zbog zajedničkih bolesti koje napadaju obe kulture.
Soja zlata vredna na jesen
Obrada zemljišta – Osnovna obrada zemljišta za soju izvodi se u jesen (septembar, oktobar, početak novembra). Dubina osnovne obrade zemljišta u proizvodnji soje ne bi smela da bude manja od 25-30 cm. U slučajevima kada su predusevi bile strnine, odmah po žetvi neophodno je izvesti plitko oranje, odnosno ljuštenje strništa (10-15 cm), a početkom jeseni poorati zemljište na punu dubinu (30-35 cm). Ako su predusev bile okopavine, zemljište u jesen treba orati na punu dubinu. Tako uzorano zemljište ostavlja se u brazdama da izmrzne, a u proleće čim vremenske prilike dozvole zatvaraju se brazde kako bi se sprečilo isparavanje vlage iz zemljišta. Prolećna osnovna obrada za soju ne dolazi u obzir. Samo na plavnim i strmim terenima dolazi u obzir osnovna obrada.
Đubrenje – soja zahvaljujući svojim kvržičnim bakterijama na korenu, ostavlja u zemljištu 60-80 kg čistog azota za sledeći usev. Obzirom da se ove bakterije formiraju i počinju da obavljaju svoju funkciju tek nakon četiri nedelje po nicanju biljke, a do tada joj je neophodan azot za početni porast i razviće. To znači da soji predsetveno ili zajedno sa setvom treba uneti odgovarajuću količinu azota kroz primenu azotnih đubriva. Soja se ne prihranjuje (jer bi došlo do smanjenja ili potpunog prekida aktivnosti kvržičnih bakterija). Ako izostane formiranje kvržica onda soju treba prihraniti u fazi 4-5 listova sa 40 do 60 kg/ha čistog azota. Ovu operaciju treba sprovesti zajedno sa međurednim kultiviranjem. Fosfor i kalijum su neophodni pratioci azota kada je reč o pravilnoj ishrani soje. Preporuka poljoprivrednim proizvođačima da se đubrenjem unese u zemljište od 50 do 70 kg/ha fosfora i 40 do 60 kg/ha kalijuma, i to u osnovnom ili delimično u osnovnom a delimično u predsetvenoj pripremi.
Inokulacija semena bakterijama azotofiksatorima pred setvu – U našim zemljištima nema kvržičnih bakterija – azotofiksatora, koji žive u simbiozi sa sojom. Da bi se u našim uslovima ove bakterije nalazile na korenu i obavljale svoju funkciju, neophodno je da se seme soje pred setvu tretira Azotofiksinom (280 gr Azotofiksina se razmuti u 0,5 l vode i dobijena suspenzija se izmeša sa hektarskom normom semena). Utvrđeno je da inokulacija semena izaziva povećanje prinosa soje od 200 do 1000 kg/ha, a povećava se i udeo proteina u semenu od 5 do 10%.
Setva – soju sejemo približno u isto vreme kada i kukuruz, kada se zemljište zagreje oko 8 C. Po pravilu prvo se seju
sorte soje duže vegetacije a zatim sorte kraće vegetacije. Kasne i srednje rane sorte seju se tokim aprila i početkom maja meseca, dok se rane sorte mogu sejati i tokom celog maja, a i postrno po završenoj žetvi ječma, pšenice i dr. Kod nas soja se seje različitim sejalicama. Najbolji rezultati se postižu pneumatskim sejalicama. Međuredno rastojanje od 40 do 70 cm, a rastojanje između biljaka u redu 2,5 do 5 cm (i do 10 cm), što zavisi od sorte. Sorte kraće vegetacije bolje podnose manje međuredno rastojanje, i obrnuto. Broj klijavih zrna po hektaru iznosi: za rane sorte od 600.000 do 700.000; za srednje rane od 550.000 do 600.000 i za kasne sorte od 450.000 do 500. 000. Količina semena potrebna za setvu jednog ha soje u proseku iznosi 80-100 kg.
Nega useva – međuredni uzgoj važna je mera nege u proizvodnji soje. Radi se nakon uspostavljanja redova, odnosno nakon nicanja soje. Može se obaviti u više navrata, s tim da se prvi međuredni uzgoj obavlja u prvom trolistu soje i na većoj dubini od 8-10 cm, a svaki sledeći nakon dve nedelje i nešto pliće. Međuredni uzgoj ima za cilj razbijanje kore koja se često stvara na dobro pripremljenom tlu usled obilnih proletnih kiša, suzbijanje korova, održavanje tla rahlim, podsticanje rada bakterija koje fiksiraju azot, jer provetrava tlo, osigurava kiseonik i čime se povećava aktivnost bakterija koje fiksiraju azot.
