Sumpor u ishrani biljaka kao uslov dobrog rasta

Sumpor u ishrani biljaka – Sumpor (S) je veoma rasprostranjen element u prirodi. U zemljištu se sadržaj sumpora kreće od 0,01-0,025%, a od te količine oko 80% čini organski sumpor a 20% neorganski sumpor.

Biljke usvajaju sumpor iz zemljišta u vidu sulfatnog SO4 2-jona, sulfidnog SO3 2-jona i u vidu sumpor dioksida (SO2) iz atmosfere. Pre ugradnje u organsku materiju u biljkama se vrši redukcija sumpora. Sumpor se ubraja u grupu makrohranjivih i konstitutivnih elemenata .

Uloga sumpora u metabolizmu biljakaje mnogostruka: strukturalna, katalitička, povezan je s lancem prenosa elektrona, učestvuje u održavanju ravnoteže oksido-redukcionih procesa. Sastavni je deo aminokiselina cistina, cisteina i metionina koje učestvuju u izgradnji mnogih enzima kao što su proteaze, ureaze, u sastav sekundarnih biljnih jedinjenja kao što su senfna ulja, neki glukozidi i u sastav vitamina kao što su biotin (vitamin H) i tiamin (vitamin B1), zatim različiti antibiotici i dr.

Biljke koje iskazuju veću potrebu za sumporom su kupus, uljana repica, slačica, luk; srednju potrebu ima šećerna repa, a malu žita.

Sumpor u ishrani biljaka kao uslov dobrog rasta

Simptomi sumpora su slični simptomima nedostatka azota, ali treba istaći da se znaci nedostatatka azota prvo uočavaju na najstarijem lišću, a sumpora na najmlađem. Nedostatak sumpora usporava rast biljaka i utiče na promenu boje lista, koje dobija žuto-zelenu boju, Stablo je često kraće i tanje, a koren obično postaje duži. Posebno je upadjiv porast korenovih dlačica.

Suvišak sumpora u zemjištu je retka pojava. Visoka koncentracija sumpor-dioksida u atmosferi izaziva oštećenja kod biljaka, dolazi do hloroze, potom nekroze, prvo rubnih, a zatim interkostalnih površina listova.

Akutne koncentracije sumpor-dioksida u vazduhu izazivaju potpunu defolijaciju biljaka.

Ranije se sumporu posvećivala manja pažnja, jer je 80-tih godina prošlog veka u industrijskim regionima padavinama godišnje u zemljište dospevalo i do 80 kg/ha sumpora.

Stroža primena ekoloških propisa i smanjenje emitovanja SO2 u atmosferu, kao i primena koncentrovanih đubriva sa manjim sadržajem sumpora, doveli su do toga da u zemljište dospeva znatno manje sumpora, do 20 – tak kilograma godišnje. Sulfatni jon u zemljištu je veoma pokretljiv, tako da se u regionimasa velikim količinama padavina godišnje iz zemljišta može isprati i do 100 kg sumpora.

Za sada u našoj zemlji nisu primećeni znaci akutnog nedostatka sumpora, ali je ispitivanjima koja su sprovedena 1995. godine (Kostić et al.) utvrđeno da je sadržaj sumpora u zemljištu u najznačajnijim poljoprivrednim regionima Srbije, u Vojvodini, Šumadiji i u severnom Pomoravlju u 57% ispitivanih zemljišta nizak, 10% zemljišta beleži nedostatak sumpora, a svega 3% je dobro obezbeđeno ovim elementom.

Sumpor u ishrani biljaka  

Na tržištu se mogu naći mineralna đubriva sa većim sadržajem sumpora kao što su amonijumsulfat koji sadrži 20,5% azota i 24% sumpora, jednostruki superfosfat koji sadrži 18,5% fosfora i 12% sumpora i druga kompleksna đubriva koja sadrže manji ili veći % sumpora. Treba istaći da je amonijumsulfat izrazito kiselo đubrivo i prilikom primene treba biti obazriv jer primena većih količina ubriva jednokratno može izazvati naglo smanjenje pH vrednosti u kraćem vremenskom periodu što se može negativno odraziti na usvajanje hranjivih elemenata od strane biljaka.

U regionu Subotice nema kiselih zemljišta tako da se ova đubriva mogu koristiti a prednost treba dati kulturama sa većim zahtevima za sumporom.

autor:dipl. inž. Neven Orčić