Uljana tikva je šansa da ostvarite ekonomsku dobit

Zdrava ishrana je u trendu zato je uljana tikva šansa da postignete veći prihod sa istih površina. Prosečan prinos suvog semena uljane tikve je 400-700 kg/ha, a prinos mesa 50-70 t/ha. Meso se zaorava kao organsko đubrivo, ali je u svežem stanju pogodno i za ishranu stoke.

Nepovređeni i zdravi plodovi se mogu čuvati dosta dugo, a seme da se vadi onim intenzitetom kako se stoci daje meso ploda. Ako se seme odjednom povadi, meso se brzo mora potrošiti jer posle svega 24 časa počinje da truli. Meso ploda koje u momentu sadrži i do 90% vlage može se silirati sa suvom kukuruzovinom u težinskom odnosu jedan deo tikve na 5 delova kukuruzovine. Postoje razmišljanja u pravcu korišćenja mesa ploda kao tečne hrane za stoku ili za industrijsku preradu.

Uljana tikva je stranooplodna biljka. Oprašivanje vrše uglavnom pčele. Razmeštanje nekoliko košnica na parceli u značajnoj meri poboljšava oplodnju a time se povećava i prinos semena.

Zahtevi prema uslovima sredine

Tikva je toploljubiva biljka. Veoma je osetljiva prema niskim temperaturama, što treba uzeti u obzir pri odredjivanju vremena setve. Mlade biljčice tikve na -1°C izmrzava, a potpuno zreli plodovi podnose jesenje mrazeve od -3 do -4 °C. Uljana tikva na sušu reaguje venjenjem listova ili odbacivanjem tek oplođenih ženskih cvetova. Istovremeno tikva ispoljava veću tolerantnost prema suši od mnogih gajenih biljaka.

Uljana tikva – plodored

Uljana tikva ne postavlja posebne zahteve prema predusevu, a i sam je dobar predusev za većinu gajenih biljaka. Tikva, krastavac, dinja i lubenica imaju zajednička oboljenja čiji se prouzrokovači godinama održavaju na zaraženim ostacima u zemljištu. To je razlog zbog čega se na istoj njivi tek svakih 3-5 godina može gajiti tikva ili neka druga vrežasta vrsta.

Tikva je VEOMA osetljiva na ostatke hemikalija u zemljištu, što treba imati u vidu prilikom setve tikve na parceli koja je prethodnih godina prskana herbicidima ili kad se tikva gaji kao združeni usev na primer sa kukuruzom. Zemljište oslobađa rano, pre berbe kukuruza i u dobrom stanju

Uljana tikva za zaradu

Đubrenje

Uljana tikva u kratkom vremenskom periodu razvija relativno veliku nadzemnu masu i krupne plodove, te zahteva velike količine pristupačnih hraniva u zemljištu. Spada među kulture koje vrlo povoljno reaguju na đubrenje stajnjakom. Dobro zgoreli stajnjak se unosi u brazde ili se ravnomerno rastura po celoj parceli u količini od 30-40 t/ha. Đubrenjem u kućice štedi se stajnjak ali je ovaj način skup. Drugi nedostatak formiranja kućica je da u proleće za vreme dobre obezbeđenosti zemljišta vlagom iz zimskog perioda, korenov sistem prožirna samo plitak prostor samih kućica, pa takav usev sa korenom blizu površine zemijšta lako strada usled kasnijih letnjih suša. Vreme upotrebe stajnjaka je jesen, a na peskovitim zemljištima proleće. Posle upotrebe stajnjaka količina mineralnih dubriva se može smanjiti.

Potrebna količina mineralnih đubriva se može izračunati na osnovu preporučenih količina čistih NPK hraniva po hektaru koje iznose 80-120:90 130:120-150 kg. Manje doze su dovoljne na černozemu a veće su potrebne na peskovitom zemljištu. Po pravilu, sav fosfor i kalijum kao i polovinu azota treba rasturiti u jesen, dok preostali deo azota treba koristiti u proleće

Priprema zemljišta

Korenov sistem uljane tikve je jako razvijen. Za nesmetan rast tako moćnog korena sloj zemljišta do dubine 30-35 cm treba da je rastresit. Tome najviše doprinosi jesenje duboko oranje. U proleće se vrši predsetvena priprema zemljišta. Jedan od uslova očuvanja zimske vlage i uništavanja korova je kvalitetno izvršena priprema površinskog sloja za setvu.

Uljana tikva – setva

Vreme setve uljane tikve je od kraja aprila do početka maja, kada je temperatura na dubini setve trajno iznad 12°C. Topla zemljišta omogućavaju raniju setvu, a time se bolje iskorišćava rezerva vlage u zemljištu za početni rast tikve. Setva se vrši plitko, na normalnim zemljištima do 3-5 cm a na pesku 4-6 cm. Preporučuje se upotreba isključivo sortnog dezinfikovanog semena dobre klijavosti i energije klijanja. Gust usev je preduslov visokog prinosa semena uljane tikve. Za sorte “Olinka” i “Olivia” preporučuje se međuredni razmak od 140 cm i rastojanje u redu 60-70 cm, što treba da obezbedi oko 10.000 biljaka po hektaru. Na dobrim, plodnim zemljištima i u uslovima navodnjavanja sklop može da bude i gušći. U preretkom sklopu tikva nadoknađuje eventualni gubitak prinosa semena obrazovanjem većeg broja plodova po biljci ali to može da bude i nepovoljno ako takvi plodovi neravnomerno sazrevaju. Obično se, radi sigurnosti, tikva seje gušće a konačno rastojanje u redu se uspostavlja proređivanjem u fazi 3-4 lista. Potrebno je 5-6 kg semena po hektaru.

Nega i zaštita useva

Međurednu obradu useva treba početi čim se ugledaju redovi i nastaviti sve do početka intenzivnog izduživanja stabla u cilju održavanja zemljišta u rastresitom stanju, razbijanja pokorice, čuvanja zemljišne vlage i suzbijanja korova. Uništavanje korova u redovima i proređivanje pregustog sklopa se vrši ručnim okopavanjem u fazi kada se korovi masovno pojavljuju. Okopavanje je prilika da se pokupe obolele biljke koje se obavezno uništavaju na kraju njive. Hemijsko suzbijanje korova može se vršiti herbicidima i kombinacijama kao što su Devrinol, Devrinol + Cotofor, Treflan, Cotoran, Cotofor, Cotofor + Dual, Dual + Afalon i sl, u količinama koje preporučuju proizvodači tih sredstava.

Žetva uljane tikve

Ubiranje plodova i vađenje semena se vrši ručno ili mašinski. Kombajn za vađenje semena odvaja seme od mesa prethodno zdrobljenog ploda. Seme vađeno mašinom mora se odmah oprati radi odstranjivanja delića kore i mesa ploda. Za biopreparate se traži da seme bude što čistije i kvalitetnije, što se najlakše postiže ručnim vađenjem. Seme se zatim suši u sušarama ili na suncu. Temperatura vazdušne struje u sušari ne sme da prede 40°C. Pri prirodnom sušenju debljina sloja vlažnog semena u početku sušenja ne sme da prelazi 2-3 cm. Sušenje se vrši do 8-10% vlage u zrnu. Suviše sporo i dugo sušenje izaziva ljuštenje tankog zelenog pokrivača semena kod uljane tikve golice čija masa semena postaje išarana belom bojom a semenke sa ljuskom se lako plesne. Suvo seme je moguće skladištiti u sve debljem sloju uz povremeno mešanje radi ventilacije. Pre konačnog džakiranja seme treba pročistiti vetrenjačom. Prosečan prinos suvog semena uljane tikve je 400-700 kg/ha, a prinos mesa 50-70 t/ha.

Izvor: PSSS Srbije