Viroze pšenice tokom celog perioda razvoja biljaka

Viroze pšenice se javljaju u jesen i proleće. Pšenica posejana u optimalnim rokovima bolje podnosi viroze i uz primenu adekvatnih zaštitnih sredstava se može sačuvati prinos i kvalitet zrna.

Viroze pšenice Pojava patuljavosti biljaka, pojava žućenja i nekroza listova, izostanak klasanja, su promene koji se ispoljavaju na biljkama pšenice zaraženim virusom patuljavosti pšenice (Wheat dwarf virus, WDV). Simptomi su u vidu manjih ili većih žutih oaza ili traka nepravilno raspoređenih po paraceli. Inficirane biljke su sterilne, ne klasaju ili daju kratke klasove sa malim brojem zrna. Cikada Psammotettix alienus je vektor ovog virusa. Prisustvo ovako raspoređenih bolesnih biljaka je posledica kretanja i ishrane cikada na parceli. U prirodi rezervoari ovog virusa su različite vrste trava poput Lolium spp. i druge trave.

Virus patuljavosti pšenice se javlja i na raži i ječmu. Odrasla cikada Psammotettix alienus je smeđe boje tela, sa tamnijim mrljama, i krilima postavljanim u vidu krova. Veoma je pokretna. Virus se ne prenosi na potomstvo cikade. Ne prenosi se semenom, biljnim sokom, zemljištem. Veliki broj vrsta lisnih vaši (preko 25) vektori su virusa žute patuljavosti ječma (Barley yellow dwarf virus, BYDW). Među najznačajnijim vektorima su Rhopalosiphon padi (sremzina lisna vaš), R.maidis (zelena kukuruzna lisna vaš), Sitobion avenae (velika žitna vaš) i dr.. Pored pšenice domaćini ovog virusa su i druge gajene i korovske biljke familije Poaceae. Virus žute patuljavosti ječma se ne prenosi biljnim sokom i semenom. Virulentnost soja, ostetljivost sortimenta, kao i faza razvoja biljke kada je ostvarena infekcija, utiču na stepen ispoljavanja patuljavosti. Zaostajanje biljaka u porastu nastaje usled skraćivanja internodija. Na zaraženim biljkama dolazi do pojave žutila, crvenila, skraćivanja ili uvijenosti lista, lomljivosti lista. Kod rano ostvarenih infekcija, odnosno u ranim fazama razvoja biljaka, izostaje obrazovanje klasova ili su oni manji, veličina zrna je redukovana. Usevi posejani u optimalnim, ranijim rokovima setve, koje imaju povoljne uslove za početni rast i razvoj, i na kojima se krajem septembra i početkom novembra registruje prisustvo insekata (vaši, cikada) su obično ugroženiji. Zakorovljenost parcela, nezaoravanje žetvenih ostataka (loša higijena polja), omogućavaju ishranu insekata tokom leta i povećanje njihove brojnosti. U jesen ove štetočine sa korovskih biljaka, prelaze na novonikle useve strnih žita i ugrožavaju ih. Ne postoji mogućnost hemijskog suzbijanja viroza.

Pročitajte i: Cikade u voćnjacima, na polju

Mere kontrole podrazumevaju gajenje manje osetljivih sorti, kao i praćenje stanja na parceli od nicanjem useva, odnosno pojava, prisustvo, brojnost insekata vektora virusa, i njihovo suzbijanje.

Viroze pšenice

Ukoliko se registruje njihovo prisustvo na nivou praga štetnosti (na 10% biljaka), treba primeniti neki od registrovanih insekticida. Mere kontrole podrazumevaju i uništavanje zaraženih biljaka, kao i korovskih biljaka domaćina virusa, uništavanje žetvenih ostataka. Uništavanjem “zelenog mosta”, korova i samoniklih biljaka, kao i kasnijom setvom izbegava se preletanje štetočina sa korova na useve.

Vektor virusa crtičastog mozaika pšenice (Wheat streak mosaic virus, WSMV) je grinja Aceria tosichella. Za razliku od prethodnih, ovaj virus se prenosi i sokom zaraženih biljaka, i semenom. Kod ozimih useva infekcija se najčešće ostvaruje u jesenjem periodu. Širenje virusa tokom proleća uslovljeno je uspešnošću prezimljavanja vektora, kao i prisustva i blizine izvora infekcije, odnosno zaraženih samoniklih biljaka ili korova. Prvi simptomi se se obično javljaju na ivicama parcela ili oko mesta koja su intenzivnije zakorovljena, odnosno na delovima parcela koje vektori prvo naseljavalju. Vazdušna strujanja prenose grinje i na ostale delove parcela, te se simptomi mogu pojaviti na celoj parceli. Već tokom jeseni može doći do pojave prvih simptoma, ili u proleće nakon povećanja temperature.

Stepen prenošenja ovog virusa semenom je nizak, oko 0,5-1,5%. Međutim time što je virus u usevu u ranim fazama razvoja biljaka, predstavlja izvor inokuluma za dalje širenje. Kod zaraženih biljaka uočava se kržljavost, pojava hlorotičnih pruga na listovima, sušenje i propadanje listova. Slabije je nalivanje zrna, a javlja se i sterilnost biljaka, pa gubici mogu biti značajni. Kod infekcija ostvarenih u ranijim fazama razvoja biljaka izraženije je njihovo zaostajanje u porastu. Setva zdravog semena, uništavanje samoniklih biljaka pšenice, ječma, ovsa, raži i svih uskolisnih korova koji su domaćini i biljke hraniteljke grinje, su važne preventivne mere kontrole ovog virusa. U uslovima visokih dnevnih temperatura i odsustva padavina, kasnija jesenja setva ozimih useva doprinosi smanjenju šteta. Higijenom parcele uništava se “zeleni most” za vektora. Bojana Karapandžić, dipl.inž.polj.