Zadruge bolji prihod za zadrugare i zajednicu

Zadruge bolji prihod za zadrugare – Prilažem Vam tekst agronovinara Đorđa Simovića iz 2005. godine! Koliko Srbija zaostaje  – prosudite sami.

Autor Đorđe Simović – Na naočiglednijem primeru smo videli prednosti ulaska u EU. Proizvođači zaduženi za proizvodnju, agrokooperativa za tržište. U staklenicima sve kompjuterizovano. Vrhunski kvalitet proizvoda. Svaki proizvođač ima svoj bar kod i odgovara za svoje proizvode. Ušteda na inputima je od 8-12%. U dobro organizovanom poslu marža agrokooperative iznosi samo 4,2%.

U organizaciji Američke fondacije za razvoj (ADF) koja u Vojvodini sprovodi program “revitalizacija društva putem demokratskog delovanja” i centra za razvoj agrobiznisa iz Horgoša posetili smo agrokooperativu u Murakertu i Sentešu u Južnoj Mađarskoj.

Zadruge bolji prihod za zadrugare i zajednicu

Agrokooperativa Murakert je osnovana 1995. Osnivači su sitni farmeri. Svaki farmer raspolaže sa svojim kapacitetima, agrokooperativa je zadužena za zajedničku nabavku inputa i zajednički plasman pre svega svežih povrtarskih proizvoda. Ušteda na inputima je od 8-12%. Agrokooperativa vrši pomoć, pre svega, malim farmerima. Oni bi verovatno propali da nisu udruženi u ovakvu zajednicu koju čine i srednji i veliki proizvođači. Okupljeni su oko jednog cilja: zajedničkog izlazaska na tržište. Agrokooperativa plasira sve proizvode, koji naravno moraju biti standardizovani po mnogim kriteriumima. Do tada su farmeri bili prinuđeni da svoju robu prodaju na pijaci a sada je njihova briga samo proizvodnja. Za sada izvoze na mađarsko tržište, a uskoro i na ostala tržišta EU. Iz naše perspektive sve izgleda savršeno, međutim, naši domaćini gledaju da kvalitet proizvoda podnignu na viši nivo. Potrebe kupaca su se promenile i agrokooperativa to prati i reaguje. Na ovaj način organizovani organizovani oni maksimalno iskorištavaju resurse.

1995 su osnovani i krenuli su sa magacinskim prostorom od 40 m. Od 1997. jasno je definisan investicioni ciklus. Od 1999. su počeli sa klasiranjem i pakovanjem povrća. 2004. godine su primili su, obradili i distribuirali 40.000 t roba. Agrokoperativa je organizovana na 3,2 ha. Do sada je instalirano oko 50% predviđenih kapaciteta. Namera im je da prošire finalizaciju dorade kao što su na primer kišeljenje i kompoti. Tek projektuju organizovanje usluga po principu mašinskih prstenova.

Zadruge bolji prihod

Centar se sastoji iz tri dela u prvom delu je predaja svežih proizvoda, u drugom dorada i u trećem hladnjača.

Procedura je sledeća. Svi farmeri poseduju mobilne informativne sisteme i centru javljaju količine robe koje donose da bi mogla da se planira dorada i dalji postupci. Proizvođač donosi robu, ona se meri i u zavisnosti od trenutnih cena na tržištu isti dobija informaciju koliko će dobiti od predatih proizvoda. Plaćanje na račun je u roku od 15 dana, a keš u roku od 30 dana. Roba datog proizvođača dobija svoj bar kod. U slučaju da se krajnji korisnik u maloprodaji požali na kvalitet robe, tačno se zna ko je povrće proizveo, i naravno snosi sankcije zbog toga. U drugom delu se roba pakuje u najsavremeniju ambalažu, naravno sve prema želji tržišta u različita pakovanja. Videli smo i liniju na kojoj se krompir pere, suši i pakuje. Paradajz, paprika, rotkvica, špargla i drugo povrće je takođe odlično upakovano.

Posle toga proizvodi idu u hladnjaču. Poseduju 7 komora sa smeštajnim kapacitetom 5000 t. Komore su sa kontrolisanom ULO (ultra low oxygen) atmosferom. To znači da su procesi pri smanjenom sadržaju kiseonika u plodovima svedeni na minimum što produžava njihovu trajnost i upotrebni kvalitet. Temperature su standardne od 0 do 4°C, već prema zahtevu određene vrste povrća. Iz hladnjača se povrće transportuje kamionima-hladnjačama u kojima su takođe postignuti istovetni režimi ULO i temperature.

Agrokooperativa ima 720 članova. Bruto promet 1996 je bio 40 miliona forinti, a 2004. 4,3 milijarde forinti. Na početku su imali jednog zaposlenog a danas ih imaju 90 koji prema potrebama rade i u 3 smene. Zanimljlivo je da u ovako dobro organizovanom poslu marža iznosi samo 4,2%. Te pare EU vraća agrokooperativi sa jasnim ciljem da se ta sredstva upotrebe u podizanje kvaliteta proizvodnje. Agrokooperativa u Murakertu je jedna od 100 udruženja u Mađarskoj koja imaju pravo da se pojavljuju na tržištu. Prednost je i to što proizvodnja svežih povrtarskih proizvoda nije na kvoti u EU.

Zadruge bolji prihod za zadrugare i zajednicu

Zemljoradnička zadruga u Sentešu je osnovana 1960. 2002. godine je transformisana u konzorcijum. 1968. godine podižu prvi plastenik. Glavne delatnosti su im povrtarstvo, vinogradarstvo i stočarstvo. Bio stručna sluba kontroliše proizvodnju povrtara, savetuje ih i po potrebi interventno reaguje. Ona je stacionirana u upravnoj zgradi zadruge, a poverenje je toliko da iz ministarstva poljoprivrede ne šalju inspekcije, nego je ova služba krajnja kontrolna instanca. Povrtari u svojoj proizvodnji koriste termalne vode. Postoji 14 izvora termalnih voda. U zavisnosti od izvora temperatura vode sa ovih izvora iznosi 68-90°C. Sve vode idu do sabirne stanice gde se mešaju i ujednačavaju temperaturu. Inače, u sistemu temperatura je 50°C. Ovaj kompleks poseduje staklenike na 23 ha i plasenike na 40 ha.

Posetili smo i jednog povrtara koji se bavi isključivo proizvodnjom paprike. Proizvodnja mu je organizovana u staklenicima na 5700 m i znatno većom proizvodnjom u plastenicima. Zaštićen prostor se zagreva. Navodnjavanje i đubrenje su kompjuterizovani, a proizvodnja ugovorena. Čovek je do pre nekoliko godina bio automehaničar. Kuća koju je napravio najbolja je referenca da je posao kojim se bavi isplativ.

Na kraju smo obišli najmanju opštinu u Mađarskoj, Öttömös. Ona broji samo 850 stanovnika od kojih 400 živi na salašima. To je najveći proizvođački centar špargle. U čast ovog povrća su pokrenuli i Spárgafesztivál.

autor: Đorđe Simović Poljoprivreda.info

foto pixabay.com

Zadruge bolji prihod za zadrugare i zajednicu