Zaštita žita od bolesti tokom perioda razvoja

Zaštita žita – U uslovima Srbije do sada nije bila uobičajena zaštita strnih žita od bolesti. Razlozi za to su u prvom redu suvlja klima i postojanje domaćih sorata koje su tolerantne prema ovim bolestima. Uvođenjem novih, stranih sorata koje su osetljive prema bolestima lista, počelo se i kod nas postavljati pitanje da li treba vršiti zaštitu strnih žita, a u prvom redu pšenice kao glavne kulture u ovoj grupi od bolesti. Zbog odumiranja delova ili celog lista što dolazi do nemogućnosti normalnog obavljanja fotosinteze, a to povlači za sobom izvesno smanjenje prinosa. Ukoliko je gubitak prinosa veći od cene fungicidnog tertmana, zaštita od bolesti ima svoje opravdanje.

Najčešća oboljenja i zaštita žita od bolesti

Pepelnica strnih žita – erysiphe graminis – je najraširenije oboljenje ali najintenzivnije se razvija u regionima sa većom količinom padavina. Prosečni gubici prinosa pšenice iznose 5-10% dok su kod ječma duplo veći. Gubici prinosa nastaju kada pepelnica u vreme formiranja zrna zahvati gornju trećinu biljke naročito list zastavičar i klas. Simptomi razvoja pepelnice u početku se teško uočavaju. Primarna zaraza se ostvaruje na u osnovi donjih rukavaca odnosno stabla, na mestima gde je usev najgušći. Kasnije zahvata list i bolest se postepeno širi ka gornjim delovima biljke. Na zaraženim delovima razvija se bela pahuljasta navlaka prvo u vidu gomilica koje posle prekrivaju celu površinu lista i dobijaju sivo-smeđu boju. Za razvoj bolesti su važni temperaturni uslovi i vlažnost tokom marta i aprila. Toplo i suvo vreme u ovom periodu dovodi do intenziviranja rasta. Hemijsko suzbijanje pepelnice treba primenivati samo u slučaju kada se proceni da će se zaraza proširiti i na gornju trećinu biljaka naročito list zastavičar i klas.

Lisna rđa žita – puccinia recondita- Pojavljuje se na lišću i lisnim rukavcima. Parazit prezimljava na mladim biljkama pšenice.

Siva pegavost lista pšenice – septoria tritici – u našem regionu, naročito u vlažnim godinama može masovno da se pojavi, pogotovo na osetljivim genotipovima. Pri povoljnim uslovima, bolest može da se proširi sa donjih listova na gornje kada su gubici i najveći. Usled sušenja zaraženih listova dolazi do smanjivanja asimilativne površine i neminovnog smanjenja prinosa i kvaliteta. Posebno su gubici najveći ukoliko se bolest masovno pojavi pre klasanja biljke. Najčešći domaćini ovog parazita su pšenica dok ostala strna žita (tritikale, ječam i ovas) napada ređe.

Siva pegavost klasa pšenice – septoria nodorum- Bolest raširena naročito u zemljama srednje Evrope. Na područima Sredozemlja pojačani intenzitet može da se očekuje kada je u periodu intenzivnog porasta i cvetanja biljke vreme vlažno sa čestim kišama. Štetnost ovog oboljenja se ispoljava u vidu smanjenja prinosa i pogoršanja kvaliteta zrna, posebno u semenskoj proizvodnji zrna. Najznačajniji domaćini ovog parazita su pšenica, tritikale, i ječam. Simptomi su sliči kao kod Septoria tritici s tim da se simptomi pojavljuju i na plevicama, lisnim rukavcima i na stablu. Takođe, parazit prezimljava na biljnim ostacima i na semenu u vidu piknida. Pošto se bolest pojavljuje na gornjim listovima i klasu, tretiranje useva treba obaviti neposredno nakon klasanja strnih žita.

Zaštita žita od bolesti tokom perioda razvoja

Žuta rđa pšenice – puccinia striiformis – Posebno rašireno oboljenje u područjima sa hladnom i vlažnom klimom (severna i zapadna Evropa). U područjima sa umerenom klimom javlja se u manjem intenzitetu. Puccinia striiformis prvenstveno napada pšenicu i ječam. Bolest se uglavnom javlja na listu i na plevama. Bolest se zove još i crtičasta rđa zbog karakterističnih crtičastih pustula limun-žute boje. Održava se na ostacima zaraženih biljaka, samonikloj pšenici i divljim vrstama travama.

Lisna rđa ječma – puccinia hordei – Javlja se u svim rejonima gajenja ali značajne štete pričinjava u prohladnim rejonima. Umanjenje prinosa može da se kreće 10-20%. Simptomi u vidu žućkasto mrkih uredospora se prvo pojavljuju na listovima, a kasnije i na rukavcima. Žućkasto mrke pege. Bolest se retko javlja na stablu i klasu. Ukoliko je jak napad, dolazi do opšteg žutila obolelog lišća ječma. Visoka relativna vlažnost vazduha, dugotrajne rose su povoljni uslovi za infekciju, a  bolest se širi vetrom Tretiranje se izvodi fungicidima na bazi propikonazola, triadimefona, proholaza i dr.

Pošto su proizvođači ove godine posejali značajne površine pod pšenicom, potrebno je obratiti pažnju pojavu bolesti i mogućnost njihovog suzbijanja.

Dipl. ing. zaštite bilja Eleonora Onč Jovanović PSSS Padinska Skela