Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Ishrana svinja uz jeftiniju proizvodnju sopstvene sirovina sa njiva. Uz momentalnu otkupnu cenu od 140 – 150 dinara za kilogram tovnih svinja profit je upitan i svoja proizvodnja kukuruza, soje može doneti makar minimalnu zaradu.
Savetuje Vas Janković Predrag PSSS Srbija. Kada je reč o ishrani svinja ona se može uspešno organizovati na sopstvenom imanju. Imanja u Srbiji su opredeljena odgoj prasadi do 20-25 kg i tov svinja od sopstvenog tovnog materijala odnosno nabavkom prasadi sa strane. Zbog nedostatka odgovarajućih objekata, osetljivosti proizvodnje, zahtevnosti po pitanju uslova smeštaja i higijene, nedostatka finansijskih sredstava, retka su imanja sa zatvorenim proizvodnim ciklusom. Uz momentalnu otkupnu cenu od 140 – 150 dinara za kilogram tovnih svinja profit je upitan i svoja proizvodnja kukuruza, soje može doneti makar minimalnu zaradu.
Osnovni princip stočarske proizvodnje na indivudalnim poljoprivrednim gazdinstvima je sopstvena proizvodnja sirovina za ishranu stoke u što većem obimu (žitarice, soja, suncokret) i nabavka premiksa i mineralnih dodataka.
Sve žitarice se mogu koristiti u ishrani svinja, s tim da treba da se zna da ishrana sa većim udelom kukuruza daje meku slaninu, što u tom slučaju ječam ima prednost jer daje čvrstu i belu slaninu.
Takođe treba napomenuti da granulacija mlevenja žitarica može imati uticaj na konzumaciju, jer brašnasta meljava može da se lepi za nepce što se može izbeći vlažnim obrocima. Siliranje zrna kukuruza može postati praksa i u ovom delu Srbije. Svinje ga rado jedu, lako se priprema, jedina prepreka široj primeni je nedostatak silo tornjeva. Međutim, može se improvizovati i plastičnim buradima, kesama i slično.
Ishrana svinja
Kako je gajenje žitarica uobičajena na našim gazdinstvima, posebnu pažnju treba obratiti na mogućnost gajenja soje, uljane repice, suncokreta. Danas su na tržištu dostupne sorte soje sa nižim sadržajem tripsin inhibitora što omogućuje upotrebu i u ranijim fazama proizvodnje svinja. Ukoliko je farmer robni proizvođač suncokreta, soje, uljane repice on može dobijati sačmu od ovih kultura i koristiti je u ishrani. Tada treba voditi računa na sadržaj celuloze.
Ono što nema na gazdinstvu farmer treba kupiti i to su uglavnom premiks, stočna kreda, stočna so, mineralna jedinjenja fosfora. Ova jedinjenja se dodaju u malom procentu (0,4-1,0 %) i tu se možda javlja potencijalno najveći problem. Izbor adekvatnog premiksa, pravilno korišćenje drugih dodataka su od velikog značaja kako za samu životinju tako i za čovekovu okolinu i ekologiju. Pri tome treba podizati svest proizvođača o tome da nekontrolisana upotreba ovih dodataka na duži vremenski period može imati negativne posledice po životnu sredinu.
Računica ? – Petar Jovičić
Da li se može uz pomoć sopstvenih sirovina, ovim načinom ishrane postići profit? Sada je proizvodna cena 155 dinara (ako kupujete kukuruz i soju) ali uz sopstvene sirovine može se ostvariti zarada. Ako uvoz svinja i svinjskog mesa bude izrazito rastao, naročito iz Hrvatske, svinjarstvo će biti zavijeno u crno na dugi period.
