Krmni sirak je zahvalna kultura za uzgoj

Dobar izbor za stočnu hranu je krmni sirak, značajna ugljenohidratna krmna kultura koja se prinosom, kvalitetom i dugim vremenskim periodom korišćenja u toku godine ističe u ishrani preživara. Skupa stočna hrana Vas tera da sejete sopstvenu krmu da smanjite troškove – sirak je dobro rešenje. Može se koristiti kao zelena masa i za vlažno konzerviranje kada postigne visinu 70 -100 cm.

Autor teksta Srđan Cvetković, dipl.ing. poljoprivrede PSSS Srbija. Prvi otkos za zelenu masu koji daje najveću količinu zelene mase, stiže 50 dana od nicanja, a naredni za 40 dana. Prinos zelene iznosi od 50 do 70 t/ha, pa čak i 100 tona. Za spremanje silaže sirak se koristi u fazi mlečno – voštane zrelosti, kada sirak sadrži 65-70% vode. Sirak sadrži dovoljno šećera, pa se silaža uspešno sprema bez dodavanja aditiva.

Silaža od sirka najviše se koristi u ishrani mlečnih krava.

Krmni sirak – setva

Setva krmnog sirka obavlja se kada se površinski sloj zemljišta zagreje na 10 do 12 °C, a to je u našim agroekološkim uslovima kraj aprila – početak maja. Sejanje u naizmenične redove sa kukuruzom za siliranje obezbeđuje dovoljno vlage u silažnoj masi. Sirak može da se gaji na različitim tipovima zemljišta, dobro podnosi sušu i visoku temperaturu, bolje od većine gajenih krmnih biljnih vrsta. Ima dobar žiličast korenov sistem, zbog čega uspeva na tipovima zemljišta koja su za ostale biljne vrste manje pogodna.

Krmni sirak je zahvalna kultura za uzgoj

Krmni sirak je najbolje sejati posle ozimih strnih žita, mahunarki i šećerne repe. Setva krmnog sirka obavlja se kada se površinski sloj zemljišta zagreje na 10 do 12 °C, a to je u našim agroekološkim uslovima kraj aprila – početak maja. Sirak je loš predusev strnim žitima, a prilikom izbora parcele treba izbegavati one na kojima ima dosta divljeg sirka.

1. Ukoliko se gaji za zelenu krmu i silažu seje se na međuredno rastojanje 20 – 40 cm, a rastojanje u redu 15-20 cm.
2. Za zrno rastojanje između redova je 60 -70cm, a u redu 20 -30 cm.

Dubina setve iznosi 3 do 5 cm, količina semena, u zavisnosti od toga da li se koristi za krmu ili seme, iznosi 10 do 30 kg/ha, za krmu 15 do 18 kg. Sirak povoljno reaguje na organska i mineralna đubriva. Koristi se dobro zgoreo stajnjak u količini 25 do 40 t/ha, 70-180 kg/ha azota, 100-120 kg/ha fosfora i isto toliko kalijuma. Dve trećine fosfora i kalijuma i trećinu azota upotrebiti pre osnovne obrade zemljišta, ostali deo u predsetvenoj pripremi, i trećinu azota u prihranjivanju. Prihrana se vrši KAN-om u fazi 3 do 4 lista posle svake kosidbe. Od prihrane do košenja ili napasanja stoke treba da prođe najmanje 20 dana.