Lečenje životinja prepustite veterinarima

Na našim gazdinstvima je veoma česta pojava da proizvođači sami leče svoje životinje, oslanjajući se pri tome na svoje iskustvo ili konsultovanje sa drugim proizvođačima koji su imali iste probleme.
Nema sumnje da su ta iskustva dragocena, ali bez prisustva stručnih lica (pre svega veterinara), događaju se krupne greške koje mogu ugroziti pre svega zdravlje ljudi ako se lečenje ne sprovede do kraja na stručan i za čoveka neškodljiv način. Ovo je veoma važna tema i zato najpre da se upoznamo sa terminom karenca.

Vreme od poslednjeg davanja leka do klanja životinja i slobodnog konzumiranja njihovog mesa naziva se karenca. U toku karence dolazi do izlučivanja uzetog leka iz organizma, a kad uticaj lekovitog sredstva u telu padne ispod količine štetne za zdravlje ljudi, takve se životinje smeju klati i njihovo meso konzumirati.

Prema tome, za lekove u prometu potrebno je znati karencu tj. vreme za koje se meso lečenih zaklanih životinja sme trošiti bez opasnosti po zdravlje ljudi. U naprednim zemljama sveta strogo se vodi računa o reziduima različitih antibiotika i drugih hemoterapijskih sredstava u mesu, mleku i jajima, a namirnice u kojima se analizom dokaže da sadrže više nego što je dopušteno hemijskih supstanci proglašavaju se neupotrebljivim za ljudsku ishranu, a to obično izaziva velike ekonomske štete za proizvođača.

Antibiotici i sulfonamidi se osim za lečenje i preventivne svrhe, stavljaju u hranu kao stimulatori rasta, izazivajući brži rast životinja i znatno smanjujući troškove proizvodnje. Praćenjem pojava različitih bolesti u ljudi došlo se do zaključka da zaostale količine antibiotika i sulfonamida u mesu životinja uzrokuje različite bolesti, naročito senzibilizacije prema antibioticima i drugim hemijskim sredstvima.

Zaostali antibiotici i hemoterapeutici u mesu ne uzrokuju trovanja ljudi, ali zato deluju na preoseljivost organizma. Na primer, ako je čovek hranom primio određene količine nekog antibiotika ili drugog leka, kasnije u lečenju može reagovati i na taj lek i ne sme ga upotrebljavati.

Lečenje životinja prepustite veterinarima

Kod ljudi se mogu pojaviti osip, lakša ili teža upala kože, febrilno stanje, anafilaktička reakcija, sindrom serumske bolesti i druga patološka stanja. Osim spomenutih negativnih uticaja od konzumiranja mesa, kod ljudi dolazi do povećanog izlučivanja riboflavina, poremećaja sinteze vitamina, fotosenzibilizacije, deponovanje antibiotika u kostima i zubima fetusa sa usporavanjem rasta i pojavom karijesa zuba i uništavanje normalne mikroflore u crevima sa stvaranjem patološke mikroflore.

Veoma je značajan poremećaj kod ljudi pojava mikrorganizama rezistentnih prema pojedinim antibioticima, što je nesumnjivo rezultat upotrebe upravo antibiotika kao biostimulatora u hrani stoke čijim mesom su bili hranjeni ljudi. Utvrđeno je da mikroorganizmi, pošto postanu rezistentni prema jednom antibiotiku, mogu postati rezistentni i prema drugim antibioticima, a to može imati katastrofalne posledice kako pri lečenju životinja tako i pri lečenju ljudi. Prema tome, pri upotrebi antibiotika i drugih hemoterapijskih sredstava u preventivi i u lečenju životinja, a pre svega u dodavanju antibiotika zbog biostimulacije treba biti umeren i obazriv.

Radmila Čalić, dipl ing zaštite