Tekut u kokošinjcu tera profit kroz prozor

Tekut u kokošinjcu tera profit – Za dobar rast i razvoj kokošiju potrebno je da budu zdrave, i zato je veliki problem kako se boriti protiv uporne štetočine crvene kokošije grinje znane kao tekut? Prirodnim ili hemijskim sredstvima, temperaturom – bilo visokom, bilo niskom?

Savet Vam daje Petrović Duška iz PSSS Srbija.

Crvena kokošija grinja (tekut)

Crvena kokošija grinja (tekut) predstavlja veliki problem u živinarstvu, posebno što nanose štete u proizvodnji jaja i mesa, i zato što je borba za njeno uništenje u objektima veoma dugotrajna i teška. Nalaze se u zapatima živine koja se gaji u ekstenzivnim uslovima, međutim, danas su sve češće prisutne u intenzivnim sistemima, pa i u kaveznom.

U poređenju sa ostalim ektoparazitima, kao što su krpelji, vaške i muve, grinje se smatraju najštetnijim parazitom naročito kada su u pitanju kokoši nosilje. Naziv „crvena“ grinja (engl. red mite, provincijski – tekut) potiče od boje koju parazit dobije kada se nasisa krvi. Parazit je aktivan noću, jer koristi mrak da se pripoji uz životinju i da sisa krv, a u toku dana se krije na različitim mestima u objektu – u raznim rupama, pukotinama i međuprostorimau objektu, na kavezima i u opremi.

To predstavlja problem u borbi protiv crvene grinje, jer ona migrira sa životinja na opremu i ne može se mnogo postići tretmanom same životinje. Pored toga, crvena kokošija grinja može veoma dug period da izdrži bez hrane i bez domaćina, pa ona preživljava u objektu čak i kada se jato iseli i napravi pauza. Ako se objekat ne istretira pravilno, postoje uslovi da se odmah inficira i naredno jato.

Ono što kod kokoši nosilja pogoršava problem je to što one veoma dugo ostaju u objektu jer ciklus traje godinu dana, što omogućuje grinjama da se razmnože u velikom broju Prenamnoženosti doprinosi i relativno kratak ciklus razvoja grinje kojoj je potrebno 7-14 dana da se razvije iz jaja u odraslu formu. U uslovima povećane temperature (25-30 C) i vlažnosti vazduha (60-70%), taj proces može biti i kraći.

Tretmani za suzbijanje kokošije grinje

Mogu se podeliti na konvencionalne i alternativne.

Konvencionalni tretmani obuhvataju preparate na bazi organo fosfata, karbomata i piretroida, ali njihovo dejstvo nije uvek delotvorno jer su paraziti razvili određeni stepen otpornosti na preparate, pa nisu tako efikasni. Loše doziranje i pogrešna aplikacija preparata samo doprinosi stvaranju rezistencije. Doze ne smeju biti previsoke jer predstavljaju rizik za zdravlje živine, a može doći i do pojave rezidua u jajima i mesu.

Neke od preporuka:

• Ne koristiti konstantno isti preparat.
• Za pojedine proizvode važan je test rezistencije
• Preparate upotrebljavati odgovorno, prema uputstvu proizvođača.
• Pažljivo tretirajte objekte, uključujući sva mesta gde grinje mogu da se zavuku.
• Kad god je moguće, aplicirajte preparat u toku noći, kada grinje izlaze iz svojih skloništa.

Alternativni tretmani

Esencijalna ulja dobijena iz timijana, belog luka i čaja imaju toksično dejstvo na kokošije grinje. Iz tog razloga, mnogi preparati na bazi esencijalnih ulja koji se apliciraju putem hrane ili vode, pojavljuju se na tržištu. Negativna nuspojava može biti pad nosivosti i pojava stranog mirisa u jajima.

„Biološki pesticidi“ kao što je Spinosad koji su se koristili u borbi protiv grinja u biljnoj proizvodnji, takođe imaju dobru reputaciju u upotrebi u živinarstvu.

Upotreba tzv. „grinja predatora“ je novi metod. Kao prirodni neprijatelji crvenih grinja, ovi predatori su sposobni da se bore i da unište crvene grinje, ali ovaj metod zahteva izvesno iskustvo, znanje i veštinu.

Toplotni tretmani

Zagrevanje objakata na 60 C u trajanju od dva sata ili na 45 C na duži period, naravno posle iseljenja jata, često se primenjuje. Tretman se mora primenjivati pažljivo, pod stručnim nadzorom, uz opreznost da previsoka temperatura ne ošteti neke plastične delove opreme. Tretman niskim temperaturama uz pomoć tečnog azota ili suvog leda je još u eksperimentalnoj fazi, jer je ovaj metod suviše skup i nije pogodan za komercijalnu primenu..