Đubrivo za bolji rezultat u berbi – koliko?

Da berba bude bogata potrebno je đubrivo  za bolji rezultat na jesen. Dobar i kvalitetan rod je uslov uspeha na tržištu. Da bi se to postiglo nužno je voćkama dati dovoljno gradivih materija da mogu da ispune naša očekivanja.

Racionalno korišćenje đubriva u voćarsko – vinogradarskoj proizvodnji se može izvesti samo na osnovu pravilnog tumačenja rezultata analize zemljišta. Posebnu pažnju treba obratiti na hemijsku reakciju zemljišta , humusa, azota, fosfora i kalijuma.

Tumačenje rezultata hemijske analize zemljišta određuje ne samo količinu, već i vrstu đubriva, kao i vreme njihove primene.

Da bi se mogle dati preporuke za primenu i pravovremenu upotrebu đubriva u voćarsko-vinogradarskoj proizvodnji potrebno je rezultate hemijskih analiza zemljišta uporediti sa graničnim vrednostima obezbeđenosti zemljišta datih za pojedine elemente.

Zemljišta bogata u humusu su po pravilu plodnija. Njegova granična vrednost je 3% i ako zemljišta imaju vrednost manje od 3% to znači da zemljištu treba dodati organske materije tj đubriva ove vrste (stajnjak) i tako povećati sadržaj humusa u zemljištu.

Đubrivo za bolji rezultat u berbi – koliko?

Azot: Kada je u pitanju primena azotnih đubriva potrebno je imati u vidu količinu ukupnog i mineralnog azota u zemljištu.

Prema sadržaju ukupnog azota zemljišta su podeljena u tri klase na:

• siromašna (<0.10 % N);
• srednje obezbeđena (0.10-0.20 % N) i
• dobro obezbeđena (>0.20 % N).

Prema ovoj podeli dodati N prilikom đubrenja i to obično na jesen sa osnovnom obradom i u proleće kao prihranu u više navrata.

Fosfor i kalijum: Na osnovu literaturnih podataka i praktičnih iskustava optimalni nivo lako pristupačnog fosfora u voćarsko – vinogradarskoj praksi, iznosio bi oko 15 mg P2O5 na 100 mg zemljišta, odnosno 25 mg K2O/100 g zemljišta.

Reakcija zemljišta ( pH vrednost) ima velikog značaja za preporuke primene đubriva. Ona utiče i na izbor đubriva, njihove doze i drugo.

Na našem terenu se preporučuje da optimalne pH vrednosti za u voćne vrste budu:

• jabučasto (5,2 – 7,7);
• koštičavo (5,7 – 7,7);
• jezgrasto (6,0 – 7,0) i
• jagodasto (5,1 – 6,5).

Na osnovu odstupanja dodaje se krečnjak koji služi za popravku pH vrednosti zemljišta obavezno uz dodavanje organskih đubriva.

Savetodacav Tonić Dejan

Đubriva za bolji rezultat

Biofertilizatori – mikrobiološka đubriva koja sadrže visoko efektivne sojeve bakterija, gljiva, i algi obezbeđuju snabdevanje biljaka biogenim elementima: azotom, fosforom i kalijumom. Pored toga neki od ovih mikro-organizama stvaraju stimulatore rasta, antibiotike, i tako dodatno stimulišu biljni rast i štite od fitopatogenih mikroorganizama. Pri tome ne dolazi do zagađivanja zemljišta, voda i atmosfere. Azotobacter chroococum prisutan je u rizosferi mnogih biljaka, a kod nekih biljnih vrsta približava se asocijativnim azotofiksatorima.

Vladan Trandafilović,

dipl.ing. spec. ampelografije