Kako napraviti kvalitetno roze vino?

Tržište je sklono promenama, mladi potrošači traže kvalitetna roze vina, ružice, koje su po boji bliža crvenim vinima, ali po hemijskom sastavu i ukusu naginju belim vinima. Ružice se piju “čiste”, ili kao špriceri sa soda-vodom ili mineralnom vodom. Mnogo su lakša od crvenih vina, jer imaju znatno manje bojenih, taninskih – oporih i drugih materija. Boje su svetlocrvene do manje ili više zatvorene rubin.

Za spravljanje roze vina koristi se u prvom redu grožđe sorti koje ne sadrže dovoljnu količinu bojenih materija u pokožici, kao što su Prokupac, Frankovka i Muskat hamburg. Pored ovih, u obzir dolazi i grožđe drugih sorti, naročito u godinama nepovoljnim za sazrevanje grožđa. Ovaj tip vina može da se spravi i od crnog grožđa koje je zahvaćeno sivom plesni, s obzirom na to da plesan razara bojene materije, pa od takvog grožđa ne može da se dobije crveno vino.

Ružičasta vina mogu da se spravljaju na više načina, ali se najčešće primenjuju sledeća dva, kojima se dobijaju najtipičniji predstavnici roze vina:

1. hladnom maceracijom (po postupku spravljanja belih vina) i
2. ceđenjem delimično prevrelog kljuka 24-48 časova posle početka alkoholnog vrenja.

Dejan Jocić, dipl.ing.

Kako proizvoditi kvalitetna roze vino?

Vina tipa ružice (opol) se nalaze na sredini između belih i crnih. Po hemijskom sastavu i ukusu su bliža belim vinima. Postupak spravljanja ovih vina je isti kao kod crnih vina. Vrši se odvajanje bobica od peteljki, muljanje, sumporisanje sa nešto većom količinom sumpora (hladna maceracija – brže izdvajanje bojenih materija iz ćelija pokožice). Šira se cedi posle 15-25 časova i prepušta fermentaciji.

Kako negovati roze vino?

Posle tihog vrenja sve tri kategorije vina (belo, crno, ružičasto) se podvrgava formiranju koje obuhvata:

• dolivanje
• pretakanje i
• sumporisanje

Dolivanje predstavlja zaštitu vina od štetnih mikroorganizama i oksidacije, obavlja se dolivanjem otpražnjenog prostora (u većim sudovima). Vino se prepušta spontanom bistrenju. Niže temperature ubrzavaju taj proces. Na dnu suda se formira talog (od izumrlih ćelija kvasaca, belančevinastih materija, soli vinske kiseline i dr.). Iz tog razloga vino treba što ranije odvojiti od taloga prvim pretakanjem. 

Posle bistrenja se vrši pretakanje. Vrši se 2-4 nedelje posle završetka vrenja i dolivanja sudova. Razlikujemo tri načina pretakanja:

1. Otvoreno – vino se ispušta u prihvatni sud, a odatle se pumpom ili kofama prebacuje u drugi sud. Ovako se pretaču zdrava vina koja nisu naklonjena prelomu.
2. Poluzatvoreno – ne koriste se prihvatni sudovi već se vino direktno pretače u drugi sud s tim što se sa vrha tog suda raspršava i izaziva talasanje i mešanje vina u sudu.
3. Zatvoreno – Otvor za slavinu se preko pumpe povezuje sa otvorom za slavinu druge bačve ili suda, a vino se bez dodira sa vazduhom pretače (“mirno”). Ovako se pretaču vina sklona mrkom prelomu.

Prvo pretakanje vina je od najvećeg značaja za njegovo formiranje (najčešće se izvodi otvoreno). Posle pretakanja treba ga sumporisati.

Sumporisanje je neposredno posle prvog pretakanja neophodno za mlado vino. Pri pretakanju ono upija znatnu količinu kiseonika iz vazduha te se mora sprečiti dalje odvijanje oksidacionih procesa

Izvor: PSSS Srbija