Uzgoj vinove loze – Razmišljate o uzgoju vinove loze? Koji je najpogodniji teren? Temperatura zemljišta i vazduha je najčešće klimatski faktor koji ima odlučujuću ulogu u određivanju pogodnosti temperatura i zemljište – uslova za gajenje vinove loze. Temperatura pri kojoj određeni fiziološki proces najbrže teče naziva se optimalna temperatura.
Sa povećanjem temperature povećava se i intezitet fotosinteze, sa primetnim razlikama među sortama. Tako kod sorti kraćeg vegetacionog perioda intezitet fotosinteze raste do temperature 20-25 °C kada dostiže maksimum, a potom nakon 30°C naglo pada, dok kod sorti sa dugim vegetacionim periodom intezitet fotosinteze dostiže maksimum na temperaturi 28-30°C, a naglo pada nakon 35°C.
Najintenzivnije disanje vinove loze odvija se na temperaturama od 30°C do 40°C.
Sa povećanjem temperature povećava se i transpiracija kod vinove loze, a kao posledica povećane transpiracije dolazi do sagorevanja hlorofila, što se manifestuje žućenjem i opadanjem lišća.
Za početak rada korenovog sistema neophodne su temperature više od 10 °C. Otuda se ova temperatura naziva biološkom nulom vinove loze. Idući ka severnoj zoni gajenja vinove loze, biološka nula ima vrednosti 7-10°C, a u južnoj zoni gajenja vrednosti su joj 10-12°C.
Temperaturne sume za celu godinu i period vegetacije predstavljaju zbir svih pozitivnih temperatura u toku godine odnosno vegetacije. Na bazi potrebne sume aktivnih temperatura od kretanja okaca do pune zrelosti grožđa francuski naučnik Gasparen je za uslove juga Francuske, sve sorte podelio na sedam epoha sazrevanja:
Uzgoj vinove loze – temperatura – zemljište
Epoha sazrevanja
Suma aktivnih temperatura u °C Datum sazrevanja
I 2264 13. jul
II 3400 25. avgust
III 3564 1. septembar
IV 4133 27. septembar
V 4238 2. oktobar
VI 4392 10. oktobar
VII 5000 31. oktobar
Uzgoj vinove loze – temperatura – zemljište
Temperature iznad 35°C negativno deluju na asimilaciju CO2, a time i na proces fotosinteze. Intenzivnije je disanje, potrošnja asimilativa i transpiracije. Visoke temperature obično su praćene niskom vlažnošću zemljišta i vazduha, pa u drastičnim slučajevima dovode do dehidratacije čitave biljke i njenog sušenja.
Najveće štete od niskih temperatura javljaju se u pozno proleće, ranu jesen i u toku zime (veće su šanse za oštećenjima na kraju nego na početku zime, što je posledica stanja u kome se nalazi organska materija u tkivima i organima vinove loze).
Rani jesenji mrazevi izazivaju, zavisno od vremena javljanja, prevremeno opadanje lišća, izmrzavanje lastara, pucanje bobica.
Temperature od -15°C sredinom zime izazivaju izmrzavanje okaca, a veličina štete zavisi od sorte, pripremljenosti sorte za zimu i dr. Različite sorte ispoljavaju različitu otpornost na niske temperature, a razlike između najotpornijih i najosetljivijih sorti kreću se u opsegu od 5 do 10 °C. Većina stonih sorti manje je otporna od vinskih sorti. Takođe, pojedina tkiva i organi vinove loze ispoljavaju različitu osetljivost na niske temperature.
Da bi vinova loza uspešno prezimela neophodno je da se obezbede sledeći uslovi:
– blagovremeno sazrevanje lastara i stupanje zimskih okaca u fiziološko mirovanje;
– pravilno sazrevanje tkiva lastara i
– pravilno kaljenje biljnog organizma.
Kao pokazatelj toplotnih karakteristika jednog područja najčešće se koristi termički koeficient koji se izračunava po formuli:
TK = ((T10 – T4 ) ÷ A) × 100
T10 – srednja mesečna temperatura meseca oktobra
T4 – srednja mesečna temperatura meseca aprila
A – godišnje kolebanje temperature vazduha
Vrednosti termičkog koeficienta veće od 15% označavaju karakteristike maritimne klime u kojima su toplotni uslovi povoljniji. Vrednosti manje od 15% sve do negativnih vrednosti označavaju karakteristike kontinentalne klime.
PSSS Jagodina
dipl. ing. Dejan Jocić