Azijska voćna mušica preti ove godine

Visoka relativna vlažnost vazduha pogoduje razvoju mnogih štetočina i  azijska voćna mušica će uskoro napasti jagode, zatim tokom maja, juna malinjake. Spremite klopke da zaštitite plodove maline.

Azijska voćna mušica – U našim uslovima pojavu D. suzukii treba pratiti od aprila do kraja oktobra. Njen let se može registrovati i pre aprila i nakon oktobra, ali tada ne izaziva štete jer nema plodova voćaka. Voćni zasadi koji mogu biti ugroženi i u koje treba postavljati klopke su:

• jagode,
• trešnja,
• malina,
• kupina,
• borovnica,
• vinova loza,
• breskve,
• nektarina,
• kajsija…

D. suzukii privlače mnoga isparenja, uključujući ona iz sirćeta, vina, kvasca i voća. Jabukovo sirće se koristi za pripremu mamaka zato što je prozirno, lako se dobija, čuva mušice i sprečava budj. Mamci zasnovani na kvascu (jedna kašika suvog kvasca, 4 kašike belog šećera i 2 šoljice vode) privlačnije su od jabukovog  u ranoj sezoni. Medjutim, nepovoljno je što je mamak sa kvascem neproziran i primerci u njemu se mogu brzo razložiti.

Kasnije u sezoni, smeša vinskog i jabukovog sirćeta (60:40) je mnogo atraktivnija od mamka sa kvascem ili čistog jabukovog sirćeta. Dodaje se i jedna kap tečnosti za sudje, koja razbija i razredjuje površinu rastvora pa mušice potonu, a ne beže.

Mamci se rade od plastične ambalaže (boce), izbuše se četiri simetrično smeštene rupice, prečnika od 5 mm, na otprilike 3 cm ispod čepa boce. U bocu se ulije jabukovo sirće do otprilike polovine zapremine. Optimalan broj mamaka varira od veličine plantaže (četiri ili pet mamaka po zasadu kod manjih plantaža). Mamci se mogu pomeriti kada voće sazri. Proveravati zamke što češće, poželjno je svaki dan. Kad voće počne da šara – makar dva puta nedeljno. Nedeljno menjati mamak, kako bi stalno bili privlačni.

Azijska voćna mušica

Da bi se izvukle mušice, procediti rastvor kroz cediljku ili finu tkaninu. Potom oprati mušice u sud ili ih staviti na papirni ubrus da se odstrani tečnost, što oslobadja mušice, a zatim ih nežno sakupiti četkicom u drugi sud. Zameniti mamak vodom da se poveća jasnoća, a potom sipati rastvor u plitku belu posudu ili u prozirnu posudu na beloj pozadini, da se stvori kontrast. Dodati više vode da bi se razbile zalepljene mušice.

Postavljanje i kontrola mamaka

Idealno vreme za postavljanje mamaka je najkasnije mesec dana pre početka zrenja plodova, mada se odrasle mušice mogu zabeležiti i u drugim vremenskim periodima kada je temperatura stalno iznad 10 ºC. Za prvu detekciju, mamci se postavljaju na rubove zasada, oko zasada ili u sam zasad. Treba ih postaviti u krošnju stabla ili ih fiksirati na tlo između redova biljaka na senoviti položaj. Kontrolu mamaka vršiti jednom nedeljno.

Vizualnim pregledom, takođe, se može zabeležiti prisutnost ove štetočine i to uočavanjem znakova oštećenja na plodovima. Ukoliko ima simptoma na plodovima, uzimanju se uzorci plodova za analizu. U vreme sazrevanja obavlja se vizuelni pregled, skidaju se mamci, analizira se sadržaj mamaka. Skinuti mamci na mestima gde su izbušene rupe na plastičnoj boci oblepe se lepljivom trakom kako kiselina ne bi iscurila.

Kontrola voća na prisustvo larvi – azijska voćna mušica

Ako se pronadje makar samo jedna odrasla jedinka u zasadu može značiti da su jajašca već položena, tako da je potrebno proveriti prisustvo larvi u plodu.

Larve mogu biti prisutne u voću čak i pre nego se odrasle jedinke uhvate. Proveravanje voća na prisustvo larvi, takodje, pokazuje da li je prskanje efektno. Treba uzorkovati samo na izgled zdravo voće da bi se izbegla mogućnost otkrivanja domaćih larvi koje se ne mogu razlikovati od larvi D. suzukii. Staviti voće u ravan, tamni tiganj ili kesu i dodati slani rastvor (1/4 čašice soli na 4 čašica vode). Nakon 15 minuta larve ce izaći iz voća. Ako nakon 15 minuta larve nisu više vidljive, nežno otvoriti voće i proveriti ponovo. Larve vinske mušice su bele i bez nogu, veličine od 0.6 mm kada se izlegu, pa do 3.5 mm kada potpuno porastu i nemaju očigledno oformljenu glavu.

Razlikovanje larvi D. suzukii od drugih larvi je skoro nemoguće. Medjutim, larve koje se nalaze u skoro sazrelom voću su najverovatnije larve D. suzukii. Ako su larve veće i imaju glavu, mogu biti larve drugih insekata. Ako na peteljkama maline ima soka, D. suzukii larve su možda prisutne. Treba tražiti malu rupu u plodu koja je okružena truležom, kao trag da se pronadju larve i lutku.

PSSS Leskovac

Gordana Jovanovič

Pripremite mamke: U ovom momentu proizvođačima se preporučuje postavljanje klopki radi pravovremenog monitoringa njenog prisustva u zasadima. Kao klopke koriste se plastične flaše na kojima je potrebno napraviti nekoliko otvora za ulazak mušica prečnika 4 milimetra. Takođe, potrebno je napraviti i otvore za širenje mirisa koji se prekrivaju gazom. Kao mirisni atraktant koristi se mešavina jabukovog sirćeta i crnog vina u odnosu 1:1 (1,5 dl jabukovog sirćeta i 1,5 dl crnog vina) i par kapi deterženta za sudove. Klopke se postavljaju na visinu od 1,5 metar u krošnju drveta na senovito mesto. Potrebno ih je prazniti na svakih 7 dana, a ulovljene jedinke staviti u 96% etanol i proslediti u najbliži regionalni centar prognozno-izveštajne službe zaštite bilja.

PREPORUKA PIS SRBIJA

U regionima Mladenovac, Šabac, Ruma, Sombor, Senta i Subotica na lovnim klopkama se registruju ulovi Drosophila suzukii . To je štetočina koja napada plodove u zrenju, polaže jaja u njih i larve se razvijaju unutar plodova. Prisustvo ove štetne mušice može ograničiti izvoz. U uslovima u proizvodnji koji predstoje (najava višednevnih padavina, visoke vrednosti relativne vlažnosti vazduha, srednje dnevna temperatura oko 20 °C ) može se očekivati ​​porast populacije ove štetočine.

Takođe, u pojedinim zasadima jagoda je metodom otresanja cvetova i plodova na belu podlogu utvrđeno prisustvo tripsa. Pojedine vrste tripsa mogu ograničiti izvoz jagoda. Kalifornijski cvetni trips ima karantinski status u pojedinim zemljama gde se izvozi naše voće.

Preporučujemo proizvođačima jagoda, pogotovo onima koji su orijentisani ka izvozu, da pregledaju zasade na prisustvo navedenih štetočina. 

Po potvrdi prisustva, preporučujemo primenu preparata sa povoljnim ekotoksikološkim karakteristikama poput:

• Laser 240 SC (spinosad) 0,3 l/ha, karenca 1 dan ili
• Limocid (ulje pomorandže) 4 l/ha, nema karencu. 

S obzirom da će višednevne padavine najavljenje u pojedinim regionima naše zemlje ograničiti berbu jagoda, očekuje se propadanje jednog dela plodova te se preporučuje što brže sklanjanje sa parcela jer upravo oni predstavljaju idealnu podlogu za brzo umnožavanje mušice i naglo podizanje populacije!