Izbor sorti i podloga kruške za manje bolesti u sezoni

Bliži se vreme kada će na red doći sadnja voća, izbor sorti i podloga može odrediti količinu hemijskih tretmana tokom godine. Sada se radi rigolovanje i analiza zemljišta da bi sadnice došle u idealno zemljište. Kruškina buva je velika štetočina koja nanosi ogromne štete u voćnjaku. Mislite na vreme kada birate sadnice kruške.

Dipl. inž. poljoprivrede Mica Stajić, smer zaštita bilja i prehrambenih proizvoda

Izbor sadnog materijala i agrotehnike u cilju smanjenja štete prouzrokovane kruškinim buvama

Kruška je vrlo značajna voćna vrsta i gaji se na celoj teritoriji Republike Srbije na impozantnim površinama. Veliki broj štetočina i parazita u toku vegetacije »napada« krušku. Najupornija grupa štetočina koja se iz godine u godinu javlja na krušci i nanosi značajne štete su:

• Kruškine buve (Psylla piri – obična kruškina buva),
• Psylla pirisuga (velika kruškina buva) i
• Psylla piricola (mala kruškina buva) koje liče na cikade.

Tokom leta su narandžaste a tamnije što je bliža zima. Telo im je dugo 2-4 mm. Ekonomski je izuzetno značajna P. piri koja na krušci prezimljava kao imago zimske forme na skrivenim mestima, obično ispod opalog lišća, u pukotinama kore stable i grana kruške. Napada samo krušku. Ima 3-5 generacija godišnje. Pojavljuje se u rano proleće, krajem marta, čim se 2-3 dana temperatura ustali i dostigne 10°C. Buva se pari u blizini pupoljaka ili oko pupoljaka, a kasnije i na lišću. Jaja polaže u nizu oko pupoljaka ili duž nerava lista i do 450 jaja bledožute boje.

Izbor sorti i podloga kruške

Obična kruškina buva (Psylla piri) pravi štete kao odrasli insekt i kao larva. Štete su direktne izazvane sisanjem sokova, lučenjem medne rose i pojavom gljive čađavice (indirektne štete) koja pokriva napadnute biljne delove. U našim uslovima se tokom juna na donjoj strani lišća mogu naći kolonije larvi što znači da su i štete na krušci u ovom periodu najveće. U slučaju jačeg napada dolazi do prevremenog otpadanja lišća.

Osim štetnog uticaja na porast i razvoj zeljastih delova kruške, kruškina buva je i prenosilac opasne bolesti kruške poznate kao mikoplazma (prevremeno žućenje, zatim crvenilo i opadanje lišća, kao i kržljavost stabla i njihova slaba rodnost, znak su prisustva mikoplazme).

Suzbijanje ove štetočine u toku vegetacije je veoma teško i ponekad ne uspe 100%, s obzirom na to da buva ima sposobnost brzog razmnožavanja i veću brojnost (3-5) generacija. Zato na osnovu dosadašnjih saznanja, preporučujem sledeće mere:

Pri podizanju zasada izbegavati najbujnije sorte i podloge, jer su najviše napadnute.

Kada je podloga u pitanju na kojoj je kruška kalemljena izbor pri kupovini sadnica treba dati krušci kalemljenoj na dunji kao podlozi i to MA (ima slabu kompatibilnost sa većinom sorata i obavezan je posrednik) slabo ili srednje bujna i BA 29 (provansalska dunja) kao srednje bujna podloga.

Kod odabira sorti takođe treba voditi računa, kada su letnje sorte u pitanju onda preporučujem sorte Junsku lepoticu, Junsko zlato I Butiru kao srednje bujne sorte.

Od srednje stasnih sorata preporučujem Vilijamovku, Fetelovu, Santa Mariju i Boskovu bočicu.

Od zimskih sorata prednost dajem Pakams trijumfu i Krasanki.

Ostale mere protiv štetočine kruškina buva

• Izbegavati agrotehničke i druge mere koje utiču na pojačanu bujnost kruške kao što su oštrija rezidba;
• Smanjiti količinu azotnih đubriva odnosno birati kombinacije sa što manje azota;
• Zaoravati opalo lišće ili ga ukloniti,
• Takođe vršiti struganje stare kore sa stabala;
• Ne uništavati prirodne neprijatelje kruškine buve i pratiti njihov razvoj i uskladiti primenu insekticida.

• hemijske mere po značaju dolaze na poslednje mesto zbog rezistentnosti štetočina na većinu preparata i delovanja na parazite i predatore.

U onim zasadima gde je kruškina buva bila prisutna, potrebno je u drugoj polovini novembra obaviti tretiranje. Najbolje je koristiti dane kada je dnevna temperatura preko 10°C. Tretiranje obaviti jednim od preparata: NURELLE-D 0,1%, TALSTAR 10EC 0,02%, FASTAC-10EC 0,02%, MITAC-20 0,3%, VERTIMEC 018-FC 0,05-0,075% i dr. Zimsko prskanje protiv ove štetočine treba obaviti u februaru ili početkom marta kada temperature dostignu 10°C. Štetočina u to vreme izlazi iz skrovišta, pari se i to je najpovoljniji momenat za suzbijanje. Ovim prskanjem se smanjuje brojnost i olakšava suzbijanje tokom vegetacionog perioda. Koristiti jedan od insekticida za tretiranje u fazi mirovanja vegetacije, gotovu kombinaciju ili dodati uljanom insekticidu preparat na bazi bakra.

Za suzbijanje ove štetočine u toku vegetacije rotirati insekticide sa različitom aktivnom materijom.