Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
SALATA cele godine – Salata može da se gaji cele godine, na otvorenom polju i u zatvorenom prostoru. Dovoljno je ispoštovati nekoliko uslova i uspeh neće izostati. Najvažniji uslov je odabrati adekvatnu sortu za određeni period gajenja. Ukoliko se iz nekog razloga odabere neadekvatna sorta, uspeh u proizvodnji će izostati. Može se desiti da ukoliko se gaji prolećna sorta zimi, salata uopšte ne zavije glavicu, a ukoliko se zimska sorta gaji u leto ili proleće, da veoma brzo obrazuje cvetno stablo. Termini za gajenje salate su sledeći: rano prolećni, kasno prolećni, letnja proizvodnja, jesenje-zimska i zimska. Svaki od navedenih termina ima svoje specifičnosti koje ćemo ukratko obraditi.
Rana prolećna proizvodnja
Počinje setvom u plastenike 15 – 30 oktobra u negrejanim plastenicima, ili 1-15 decembra u grejanim, kada salata pristiže krajem februara, početkom marta.
SALATA cele godine se može uzgajati
Kasno prolećna proizvodnja
Podrazumeva setvu krajem decembra i početkom januara, a pristiže krajem marta i početkom aprila. Rasada za ovaj termin proizvodnje se proizvodi uz dogrevanje, dok sama proizvodnja može da prođe bez grejanja, ali sa obaveznim prekrivanjem agrilom.
Odvija na otvorenom polju i to sa setvom od maja do jula meseca kada salata pristiže od jula do polovine septembra. Obzirom na visoke temperatura u ovom periodu, važno je odabrati salatu koja u tim uslovima ne ide u cvetno stablo.
Jesenja proizvodnja
Može da se vrši kako u zaštićenom tako i na otvorenom prostoru. U zaštićenom prostoru setva je od polovine avgusta do polovine septembra, dok za proizvodnju na otvorenom polju sejemo od polovine jula do polovine avgusta.
Setva počinje od polovine septembra do polovine oktobra kada pristiže krajem decembra do polovine januara. Odabir odgovarajuće sorte za određeni period gajenja je od najveće važnosti za uspešnu proizvodnju.
Salata može da se seje u kontejnere, kocke ili u gajbice. Setva u kontejnere podrazumeva setvu svakog semena posebno u jednu ćeliju kontejnera. Kod setve u kocke u zemlju stavljamo po jedno seme u kocku natopljenu vodom i zatim je prekrivamo tankim slojem peska.Setva u gajbice je najmanje preporučljiva pošto gusto sejana salata tokom rasadničkog perioda isprepliće korenje tako da se prilikom rasađivanja korenje ošteti. Optimalna temperatura u za klijanje i nicanje je 15-18 C. Zalivanje zavisi od perioda godine kada sejemo salatu. Leti i u proleće zalivamo češće 2-3 dnevno, dok za jesenju i zimsku proizvodnju zalivamo ređe 3-4 puta nedeljno. Osnovni kriterijum je da kocka ili zemlja u kontejneru nikad ne bude suva.
SALATA cele godine se može uzgajati
Proizvodnja rasada salate traje od 4- 6 nedelja u zavisnosti od doba godine i uslova. Leti, kada su visoke temperatura i salata ima obilje svetlosti, proizvodnja rasada traje kraće, negde oko 4 nedelje, dok je zimi taj period za nedelju do dve duži. Različito vreme je potrebno i ukoliko su kocke u kojima pravimo rasad različite veličine. U većim kockama rasadnički period je duži pošto biljci treba više vremena da formira korenov sistem, ali posle rasađivanja takve biljke baš zbog jačeg korena brže napreduju i nadoknađuju izgubljeno vreme tokom rasadnićkog perioda.
U ovom periodu biljke traže đubriva sa povećenim procentom fosfora kao što su 15:30:15, ili 10:40:10. Ukoliko same kocke u sebi sadrže đubrivo,tada treba 1-2 puta đubriti pred sam kraj proizvodnje rasada.Kod proizvodnje zimske salate, rasad obavezno mora proći period kaljenja, sa dužim provetravanjem i spušta njem temperatura. U letnjoj proizvodnji rasada obavezno je senčenje.
U zavisnosti od načina proizvodnje rasada, različita je i tehnika rasađivanja. Ukoliko je rasad proizveden u kockama, kocke se ulažu do 1/3 u zemlju. Ako je rasad proizveden u čašama, tada se ulaže u zemlju do 2 cm dubine. Pre rasađivanja zaliti i kocke i zemljište, a posle rasađivanja zemljište i to sa 4-5 mm vode u kojoj je rastopljeno đubrivo sa povećanim procentom fosfora.U zavisnosti od sorte, odlučujemo se za broj biljaka na jedinicu površine.
Robusnije sorte koje formiraju veću glavicu i imaju veće listove rozete, rasađuju se na razmak 25×25 ili 25×30 cm što daje broj od 14-16 biljaka po m2. Sitnije sorte se rasađuju na 20×25 cm što daje broj od 20 biljaka m2. Obavlja se ručno i mašinski. Sorte sitnijih glavica rasađu ju se gušće (20×20 cm), a krupnijih ređe (30×30 cm).Na većim površi nama sadnju obavljati u višeredne trake. Malč folije se dosta koriste i daju odlične rezultate. Folije se postavljaju za nekoliko turnusa salate. Najviše se koriste tamne (najčešće crne) ili crnobele, širine 1-1,4 m i debljine maksimalno do 0,025 mm.Salata se – ako se pokaže potrebnim – dvadesetak dana nakon sadnje može i prihraniti KAN-om .
Salatu – osim u prva 3-4 dana nakon sadnje – nije potrebno prečesto zalivati. Dovoljno ju je zaliti svakih 7-8 dana s oko 10 litara vode po metru i to najbolje ujutru, nakon čega je potrebno plastenik provetriti. Kad salata počne stvarati glavice, najbolje ju je zalivati odozdo – po mogućnosti sistemom »kap po kap« kako se u glavicama ne bi zadržavala suvišna vlaga i kako one ne bi trunule. Između dva zalivanja zemlju je potrebno okopati.
Svo vreme treba kontrolisati zdravlje salate a zaražene glavice treba odmah iščupati i ukloniti.
Nada Lazović Đoković, dipl. ing. polj.
foto pixabay.com
