Junad za kukuruz od četvrtka – prava prilika ili…

Još jedna vest iz Ministarstva poljoprivrede za stočare – razmena junad za kukuruz od četvrtka, 1. avgusta 2019. godine, pa dok traje, traje. Koliko kukuruza za kilogram mesa – to je već matematička zagonetka za stočare.

Posle čekanja od 30 dana i zahteva stočara za otkup junadi najzad se nešto dešava (tako je barem najavljeno). Država će pomoći stočare koji su poverovali o navali kupaca za utovljenu junad. Ko je izgubio 10.000 evra, 20.000 evra na tovu … Tržište je krivo. Ne može država da utiče na tržište, kada neće ili možda i hoće. Ipak je ovo dobra vest jer ko sada uspe da ostvari trgovinu možda i ostvari zaradu (kažem možda jer još nema naznaka koji je odnos u razmeni).

Junad za kukuruz

Predlog stočara je 17 kilograma kukuruza za kilogram žive mere junadi. Pošto su mnoga grla prerasla potrebnu optimalnu težinu traženo ja da se i ona otkupljuju – da li će to biti moguće? Teško. Država je pregovarala o razmeni za 15,3 kilograma kukuruza – 1 kilogram žive mere. Isplati li se to? Sami računajte i ako junad nije “pojela” svoju supstancu to jest zaradu stočara dobra je to vest, jer država nudi “daj šta daš”. Robne rezerve hoće da vrše razmenu tako da stočari drže stoku kod sebe, da preuzimaju kukuruz i daju menice pa kada oni zatraže junad tada da ih “stvore”??? Zna se koliko tov traje i ne može se govedo utoviti “danas za sutra”.

Još jedna mera koja kasni. Naravno odmah sledi i šargarepa za stočare – obećanje da će tržište Kine biti otvoreno za naše izvoznike junećeg mesa, ali ukoliko ostvare tražene uslove o kvalitetu i zdravstveno bezbednostnim uslovima klanica, tehnološkog procesa, mesa… Kada? Pa do Nove 2020. godine možda. Rusija nas je opomenula da na njihovo tržište jurišaju mnogi, nema “muljanja” i “sitnih tehničkih nedostataka (kamoli mesa iz EU), isto tako je i na kineskom tržištu. Tursko tržište je na raspolaganju (tako se tvrdi), ali trgovaca nema koji će da plate 2,30 evra za kilogram žive vage.

Kinesko tržište je više orijentisano na svinjsko meso, ali i juneće meso ima svoje tržište. Godišnje se uveze skoro 1,3 miliona tona (potrošnja goveđeg mesa na godišnjem nivou je 8,5 miliona tona). Najveći dobavljači su Australija, Urugvaj, Brazil, Argentina i Novi Zeland. Potražnja naročito raste nakon pojave afričke kuge svinja tako da za prvih 6 meseci Kina uvozi više od 690.000 tona goveđeg mesa. Zdravstvena ispravnost mesa je očigledno veoma važna potrošačima. Vele cene za visokokvalitetno uvozno goveđe meso su oko 8,00 US dolara za kilogram ( ne zaboravite koliko iznose troškovi sanitarnih pregleda, usluge klanice, pakovanja, transporta, taksi, špedicije…).

Na državi je da napravi dobar poslovni ambijent, olakša pristup tržištima i pruži priliku i proizvođačima da zarade, ne samo izvoznici, klaničari…

Petar Jovičić