Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Opet proizvođači najviše trpe, cena junadi u otkupu je rezultat dogovora klaničara i velikih trgovaca? Otkup junadi je dostigao tačku koja će mnoge odvratiti od uzgoja junadi ubuduće, samo da sada izvuku “živu glavu”. Izvoz junetine je na “čekanju”, cena junadi je 1,60 do 1,80 evra za kilogram žive vage.
Opet se ponavlja “sapunica” sa otkupom junadi na našem tržištu. Ministarstvo poljoprivrede nije uputilo zahtev da se obnovi ili produži Javni poziv zamene junadi za kukuruz? Na raspolaganju je 11.000 tona kukuruza ali Robne rezerve čekaju inicijativu iz Ministarstva poljoprivrede – šta oni čekaju, ne zna se! Rate kredita stižu na naplatu uzgajivačima, da li će im neko pomoći odgoditi otplatu ili će doći izvršitelji?
Udruženje uzgajivača je uputilo MOLBU Vladi, ministru da se otkup nastavi – ali ko da ih čuje? Koga je moliti nije ga srditi.
Cena junadi ispod cene koštanja
Na hitni izvoz u Tursku se čekalo od maja 2019. godine. Sada je “krenuo” izvoz ličnim dogovorom predsednika, da li to određuje cenu junadi? Ne stalno delovanje nadležnih za izvoz junećeg mesa u svet, nalaženjem novih tržišta, poboljšanjem položaja uzgajivača, poboljšanja genetskog potencijala junadi i time postizanje visokog kvaliteta mesa – to će podstaći tražnju za njim na svetskom tržištu.
Nećemo imati dobar rezultat u izvozu dok se ne stvori vertikalna povezanost uzgajivača, klaničara i izvoznika. Zašto to ne budu uzgajivači udruženi u složenu zadrugu? Tako će oni imati zajednički cilj, a ne da su kao “rogovi u vreći”. Svako želi da ostvari profit tako što uzme od drugog.
Možda primer iz SAD-a podstakne naše stočare da se probude iz sna i kažu ko je za to odgovoran i zatraže njihovu odgovornost.
Ministarstvo poljoprivrede SAD-a istražuje da li su velike kompanije prekršila zakon i dogovorili se o ceni govedine tako što su “ukinule” tržište..
Potrošači, uzgajivači i distributeri mesa podneli su tužbu da su najveće kompanije (Tyson Foods, JBS, Cargill i National Beef) prekršile zakon o zaštiti tržišne konkurencije uzajamnim dogovorom za povećanje cena govedine u trgovanju i smanjenje iznosa koji plaćaju proizvođačima. To su učinili smanjenjem zaliha, stvarali veštački veću ponudu od tražnje i tako povećavali svoj profit, još od 2015. godine. Ove kompanije kontrolišu 80% ponude goveđeg mesa na tržištu i to im je omogućilo da međusobno dogovore cene koje će plaćati uzgajivačima i cene koje nude veletrgovcima. Namerno su dogovarale smanjeni broj klanja goveda i stvarali zastoj u otkupu da obore cene živih goveda.
Nesrazmeran odnos između cene govedine u veleprodajama i cene koja se plaća uzgajivačima u periodu 2015 – 2018. godine je porastao za 60% u korist kompanija koje su povećanjem cene mesa zabeležile visoki rast profita. To nisu iskoristile za veće plaćanje prema uzgajivačima, naprotiv.
Petar Jovičić
