Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Supstrat za rasad – kako pravilno sejati , u koju mešavinu supstrata i zeolita ili zemlje, peska … Supstrat za proizvodnju rasada autora Srđana Vidanovića, dipl. ing. , PSSS Srbija.
Supstrat je podloga u koju se seje povrće i u kojoj ono ostaje do pikiranja ili rasađivanja.U proizvodnji paradajza, paprike i plavog patlidzana koriste se dve vrste supstrata – za setvu i pikiranje, dok kod krastavca, dinje i lubenice nema potrebe za pikiranjem, te se koristi samo jedan supstrat.Glavna razlika među njima je u veličini čestica – sitnija granulacija koristi se za setvu sitnijeg semena, dok se grubljim česticama pune kontejneri u koje će se sejati krupnije seme i pikirati mlade biljke.
Karakteristike supstrata direktno utiču na njegov kvalitet.Među njima najvažnije su pH vrednost, struktura i sastav, vodno – vazdušne osobine, sastav i količina hraniva.Za ovu namenu najbolji je supstrat čija je pH vrednost blago kisela i kreće se 5,5 – 6,5. U proizvodnji biljaka koje u supstratu provode duže vremena ( paradajz i paprika), veliku pažnju treba posvetiti kvalitetu vode za zalivanje.
Ništa manje važan je vodno – vazdušni režim. On zavisi od sadržaja svetlih i tamnih treseta u supstratu i njihove strukture. Da bi se sprečilo presušivanje, u njega se dodaju specijalni okvašivači koji održavaju vlažnost i omogućavaju lakše ponovno kvašenje. Kada se zalije, kvalitetan supstrat deo vode zadržava a suvišnu otpušta. U njemu ostaju optimalne količine vode i dovoljno pora sa vazduhom. Količina hrane u supstratu mora da odgovara zahtevima biljaka koje gajimo.
Supstrat za rasad
Jedan od najčešćih PROBLEMA u proizvodnji rasada jeste prevelika količina hrane u smeši u koju sejemo ili pikiramo biljke. U takvoj podlozi prvo nekrotiraju ivice listova, a zatim se biljke guše. Uzrok je to što velika količina hraniva onemogućava biljke da normalno usvajaju vodu pa se guše.
Gotov supstrat može da zameni zemljišna smeša koja se pravi u domaćinstvu i njome pune kontejneri. Pravi se od plodne baštenske zemlje, ledinske zemlje (priprema se tokom leta i slaže u gomile uz plastenik), zgorelog stajnjaka, komposta, treseta i rečnog peska. Ne valja koristiti zemlju na kojoj su se upotrebljavali herbicidi.
PROČITAJTE: Glistenjak u bašti
Za proizvodnju rasada paprike, paradajza, krastavca i salate pogodna smeša sastavljena je od 70 procenta slabo razloženog smeđeg treseta i 30 procenta jače razloženog treseta. Izuzetno je kvalitetna i mešavina 80 odsto treseta i 20 zeolita. Čist treset NE treba koristiti jer se u njemu teško reguliše vlažnost. Kao supstrat može da se upotrebi i smeša zemlje (šest delova) i glistenjak (jedan deo).
Srđan Vidanović dipl.ing.
