Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Afrička kuga svinja preti EU, Srbiji i cene mesa rastu ali da li izvoz svinjskog mesa je realnost naših uzgajivača i klaničara? Već niz godina beleži se pad stočarske proizvodnje – uzgoj svinja ne podmiruje ni domaće potrebe.
Domaća potrošnja svinjskog mesa je na niskih 14 kilograma po stanovniku (u Evropi je to 30 kilograma).
Naši klaničari nalaze računicu u povoljnom uvozu svinjskog mesa za proizvodnju prerađevina od istog. Uveženo meso ne može biti držano više od 6 meseci u hladnjačama zemalja iz kojih uvozimo, kaže zakon. Najviše uvozimo iz Španije i Nemačke, od suseda, iz Mađarske.
Klaničari nisu zainteresovani na dugoročno povezivanje sa proizvođačima, na fer trgovinskim odnosima. Tako cena žive vage svinja ide od 135 dinara za kilogram, do 185 dinara za kilogram u trenucima velike tražnje na tržištu. Upravo takav odnos je mnoge naterao da prekinu tov svinja, neki su se okrenuli ovčarstvu i kozarstvu, uz državne subvencije.
Izvoz svinjskog mesa je realnost?
Kartelsko udruživnje klaničara i megatrgovaca? Uslovljavanje pri otkupu (cena je “uzmi ili ostavi”) ili ucena mega trgovaca da se “plati” ulaz u megamarkete određenom količinom mesa, to povećava troškove i smanjuje dobit ponuđača.
Subvencije daju kratkotrajne rezultate u povećanju uzgoja svinja i junadi jer nema stalnosti u otkupu, cenovne sigurnosti i kontinuiranom izvozu, bez zastoja koji može da donese i gubitke u gajenju stoke na kraju ciklusa (razmena junadi za kukuruz je primer).
Mali broj otkupljivača koji diktiraju “svoju” cenu, ne i cenu koja ostavlja dovoljno uzgajivačima za razvoj, poništava napore države. Država samo gasi “požar” umesto da obezbeđuje okruženje povoljno za rast i razvoj gajenja svinja.
Ukidanje vakcinacije svinja od klasične kuge svinja je dugoročan proces za mogući izvoz svinjskog mesa u EU. Možemo izvoziti svinjsko meso u određenim periodima godine i određenim zemljama na jugu EU (Grčka, Kipar, Bugarska). Za poslednjih 120 meseci prema analizi stručnjaka Srbija je bila konkurentna cenama u EU za period od 60 meseci (ne u kontinuitetu).
Kina je nova šansa? Afrička kuga svinja je prepolovila broj svinja u Kini, ali na tržište su uskočili Danska, Nemačka, Brazil… Da li mi možemo da sa ovolikim brojem tovljenika uzmemo koji procenat tržišta? Za to su potrebni veliki sistemi i kooperanstski odnosi. “Mitros” je počeo posao ugovaranja, ali proizvođači – budući kooperanti nisu baš zadovoljni uslovima saradnje. Sada “Mitros” želi da sam gaji svinje? Da kapital ulaže u objekte i opremu umesto da to višestruko oplodi u kooperaciji (za kraći vremenski period). Objekti i oprema “zarobe” novac na više godina dok bi kooperacija brzo vratila uloženo (u svakom završenom ciklusu). Očigledno je to loš potez. Ko se još seća “Tenis”-a i onih najava milion svinja na farmama koje će sam izgraditi?
Moguće je naći pravi oblik saradnje – da proizvođači imaju svoje klanice i kao takvi nastupe sa gotovim proizvodima prema marketima, čak izvoze uz podršku države. Zajednički im je cilj uspeh na tržištu na osnovima zadrugarstva ili kooperacija, bez neprijatnih uslovljavanja otkupljivača i mega trgovaca. Država bi tu mogla da pomogne i uskrati nefer ponašanje “velikih igrača” na tržištu.
Petar Jovičić
