Organski način uzgoja ovčarskog stada

Organski način uzgoja je najbolji za dobrobit ovaca. Kada treba formirati i organizovati stado koje će imati sve atribute stada za uzgoj u organskoj proizvodnji, često se, ispravno, zbog nedostatka izbora odgovarajućih životinja iz organske proizvodnje biraju grla iz konvencionalne i uvode u zapat organske proizvodnje.

Za sprovođenje ovog postupka potrebna je saglasnost nadležnog inspektora. Ovom prilikom u organsku proizvodnju uvode se jako mlade životinje, tek odlučena jagnjad, starosti do 45 dana, s tim što od momenta uvođenja u zapat kompletan uzgoj zasniva se isključivo na organskom tipu proizvodnje.

Osnovni principi organske proizvodnje strogo zabranjuju držanje životinja u zatvorenim objektima. Propisom je označeno da životinje moraju imati stalan ili vremenski ograničen pristup ispustu, koji je uglavnom prekriven vegetacijom.

Međutim, potreba za uvođenjem novih životinja u postojeći organski zapat sprovodi se kada je neophodno obnavljanje, a nema dovoljno grla u organskom stočarstvu zbog visoke smrtnosti životinja prouzrokovane zdravstvenim okolnostima ili prirodnim katastrofama. U tu svrhu ponovo se traži saglasnost od nadležnog inspektora, da se odaberu grla iz konvencionalne proizvodnje i priključe postojećem organskom stadu.

Propisom je takođe ustanovljeno da se na organsku farmu u toku godine može uneti do 20% priplodnih ovaca, koje su uzgajane u konvencionalnoj poljoprivredi. Ovaj propis odnosi se na organske farme koje raspolažu sa najmanje 5 ovaca u zapatu. Ukoliko se planira značajno povećanje broja grla na gazdinstvu, menja se rasa ili uvodi novi tip animalne proizvodnje, uvođenje novih grla srazmerno svrsi može da se poveća za 40%.

Organski način uzgoja ovčarskog stada

Proizvodnja i kvalitet ovčijeg i jagnjećeg mesa zavisi od niza činioca koji se načelno mogu svrstati u dve grupe:

• faktore nasledne osnove;
• faktore spoljne sredine;

Selekcija ovaca je svakako jedan od primarnih metoda koji uključuje obe grupe pomenutih činioca. Zahvaljujući selekciji, stvorene su i unapređene ranostasne rase ovaca, odnosno populacija koje su usmerene na veću i kvalitetniju proizvodnju mesa. Ove rase se odlikuju izrazitom tovnošću što uslovljava velike količine mesa visokog kvaliteta. Odlično iskorišćavaju hranu što predstavlja dobru osnovu za ispoljavanje tovnih karakteristika. Od tovnih rasa u Evropi i svetu široko su zatupljene engleske mesnate rase ovaca, zatim teksel, il d franse. Da bi se u potpunosti ispoljio genetski potencijal na mesnatost, neophodno je da se za visokoproizvodna grla mesnatih rasa obezbedi kvalitetna hrana tokom cele godine i da prati faze biološkog i proizvodnog ciklusa.

Organski način uzgoja ovčarskog stada

Industrijsko ukrštanje ovaca je već ustaljen metod koji se primenjuje za proizvodnju većih količina kvalitetnog jagnjećeg mesa. Povećanje proizvodnje i poboljšanje kvaliteta jagnjećeg mesa postiže se korišćenjem specijalizovanih rasa ovaca za proizvodnju mesa, s obzirom da one prenose ovu osobinu na potomstvo prilikom ukrštanja sa drugim plemenitim i slabo proizvodnim rasama. Za ovaj selekcijski metod koriste se dve, tri ili više rasa. Utvrđeno je u savremenoj stočarskoj praksi da niz poželjnih proizvodnih osobina kao što su povećanje količine mesa, bolje iskorišćavanje konzumirane hrane,veća produkcija rasta kod tako dobijenog potomstva.

Uticaj na proces razmnožavanja

Metodom izazivanja polnog žara kod ovaca intenzivira se ovčarska proizvodnja, time što se povećava intenzitet plodnosti i deluje na povećanje broja jagnjadi u zapatu. Suština se zasniva na tome da se izazove polni žar u ovaca u ranoj fazi posle jagnjenja, čime bi se omogućila kontinuirana proizvodnja jagnjadi tokom cele sezone. Osim toga, ovim metodom se pospešuje dobijanje maksimalnog broja potomaka za vreme proizvodnog života plotkinje. Cilj je obezbediti uslove za dva jagnjenja tokom jedne kalendarske godine ili tri jagnjenja za dve godine. Danas se uspešno primenjuje metod veštačkog izazivanja polnog žara putem hormonskih, hranidbenih ili svetlosnih postupaka.

Dragoljub Krajnović, dipl inž.