OPTIMALNI USLOVI za uspešan razvoj biljaka

Optimalni uslovi za razvoj – Leto i visoke temperature dovode biljke u stanje stresa koje rezultira nepovoljnim rastom i razvojem uzgajanih biljaka. Svako živo biće, pa i biljke koje gajimo, najbolje se osećaju u optimalnim uslovima.

Kada su biljke „srećne i zadovoljne“ daju nam plodove od kojih živimo. Svako odstupanje od optimuma za biljku predstavlja manji ili veći stres sa kojim ona mora da se izbori. Biljke doživljavaju stres kada se gaje u neadekvatnim uslovima (zemljište, vlaga, osunčavanje i sl.), ako su mehanički oštećene (grad, obrada…), izložene suši, mrazu, hemijskim agensima ili pak napadnute biljnim bolestima i štetočinama.

Najčešće više ovih negativnih faktora deluju zajedno ili jedni uzrokuju pojavu drugih, na primer, ako je biljka bila izložena dugotrajnom dejstvu suše i nedostatku hranljivih materija, postaje osetljiva na bolesti. Na žalost, i pored skoro idealnih klimatskih uslova koji vladuju u našoj zemlji, najčešće nismo u mogućnosti da gajenim biljkama obezbedimo optimum…ili bar tako mislimo.

 1./ Voda je osnovni element života i osnovni preduslov za izbegavanje stresa i osiguravanje visokih i stabilnih prinosa. Upravo, najčesći uzrok stresa kod voćaka u uslovima suvog voćarenja predstavlja nedostatak vode. U našim klimatskim uslovima, nedostatak vode u toku leta najčešće neće ubiti biljku, bar ne odraslu i zdravu, ali će uzrokovati manji rod i sitnije plodove, kao i slabiju diferencijaciju pupoljaka za narednu godinu. Ovu vrstu stresa možemo izbeći podizanjem voćnjaka blizu dostupne vode, a ublažiti izborom voćnih vrsta tolerantnijih na sušu i čiji plodovi ranije sazrevaju (npr.trešnja i višnja okalemljene na magrivi). Folijarna prihrana azotnim đubrivima sa dodatkom mikroelemenata u toku sušnog perioda pomaže biljkama da prebrode stres.

Optimalni uslovi

 2./ Neodgovarajuća pH vrednost zemljišta često može dovesti do stresa usled nemogućnosti biljke da usvoji potrebna hraniva.

• Veoma niska pH vrednost kod većine gajenih biljaka dovodi do otežanog usvajanja nekih bitnih elemenata (Ca, Mg, P, Mo, B),
• smanjenu otpornost biljaka na bolesti u veoma kiseloj sredini upravo uzrokuje nedostatak kalcijuma i toksični efekti Aluminijuma.

Zato kiselost zemljišta treba češće kontrolisati (uzorke uzimati iz zone hranjenja biljke) i po potrebi intervenisati unošenjem adekvatnih količina krečnog đubriva (ako je u pitanju niska pH), ili unišenjem kiselih đubriva ( kalijum sulfat, elementarni sumpor, UREA ) ako je u pitanju previše visoka pH.

3./ Uzrok stresa voćaka neretko može biti i neizbalansirana ishrana. Kako manjak hraniva, tako i suvišak pojedinih mineranih materija, može imati negativne posledice po rast i plodonošenje gajenih biljaka.  Nasumično bacanje velikih količina mineralnih đubriva dovodi do nepotrebnog nagomilavanja pojedinih elemenata u zemljištu. Veća koncentracija jednog elementa u zemljištu, obično izaziva nedostatak drugog u tkivu biljke, što naravno utiče na niz poremećaja koji se u biljci dešavaju.

Najočitija pojava neizbalansirane ishrane u voćnjacima našeg kraja ogleda se kroz prekomernu upotrebu azotnih đubriva, koja indukuju veliku bujnost, a manju rodnost voćaka, kao i povećanu osetljivost biljaka na pojedine bolesti i štetočine. Pravilno dozirana i kompletna ishrana biljke predstavlja osnov za visoke i stabilne prinose kao i povećanu otpornost na bolesti.

4./ čest uzrok stresnog stanja kod biljaka predstavlja nepravilna upotreba sredstava za zaštitu bilja. Upotreba preparata van njihove prave namene, kombinovanje preparata koji se „ne trpe“ kao i korišćenje visokih doza, često izazivaju fitotoksiju tj. trovanje biljaka. Biljke treba štiti samo onda kada za to postoji opravdan razlog i po preporuci stručnog lica, pri čemu se obavezno treba pridržavati preporuka proizvođača hemijskih sredstava o doziranju i mogoćnostima mešanja sa drugim zaštitnim sredstvima i biljnim hranivima.

Optimalni uslovi

Preterana primena herbicida u mnogome utiče na smanjenje otpornosti voćaka na bolesti i sušu, jer dolazi do težeg usvajanje vode i hranljivih elemenata (Mn, Zn, B) zbog čega se remeti  normalan proces sinteze materija bitnih za funkcionisanje odbrambenog sistema biljke. Gajenjem travnih smeša u međuredu, u voćnjacima koje je moguće navodnjavati, obezbeđujemo prijateljsko okruženje korenu gajenih biljaka čime obezbeđujemo njihovo bolje funkcionisanje i plodonošenje.

Momir Nedić