Najnovije vesti
Početna » Voćarstvo » Podloge odredjuju uspeh u gajenju voćaka i dugotrajnosti

Podloge odredjuju uspeh u gajenju voćaka i dugotrajnosti

orah

Investicije u podizanje voćnjaka su velike i izbori podloge određuju uspeh – podloge se prema načinu proizvodnje dele u dve grupe: vegetativne i generativne.

Podloge za jabuku

Generativne podloge za jabuku se danas jako malo koriste u rasadničarskoj proizvodnji, s obzirom na veliki izbor kvalitetnih vegetativnih podloga različite bujnosti. Sorte okalemljene na šumskoj divljoj jabuci (Malus slivestris) su dugovečnije, otpornije na sušu i mraz i mogu se gajiti na slabijem zemljištu.

  • M9 je vegetativna podloga koja se koristi za gustu sadnju, gde se redovno primenjuju sve agro- i pomotehničke mere.
  • M29 je slabobujna, koja je nešto bujnija od M9. Ova podloga ima razvijeniji korenov sistem se bolje ukorenjava pa se sorte mogu gajiti i bez naslona.
  • MM106 je srednje bujna podloga. Na plodnijim zemljištima dobre rezultate na ovoj podlozi dale su sorte slabe bujnosti i sper-tipovi, dok na lošijim zemljištima i sorte srednje bujnosti daju dobre rezultate.
  • A2 je jedna od najkvalitetnijih podloga iz grupe bujnih vegetativnih podloga. Dobro se ožiljava. Treba joj dati prednost na lošijim zemljištima i mestima gde duvaju jači vetrovi.

Podloge za krušku

Podizanjem savremenih intenzivnih zasada kruške prešlo se sa korišćenja sejanca divlje kruške (Pyrus communis) kao podloge na vegetativne podloge dunje, ali se u poslednje vreme ponovo uvodi sejanac divlje kruške kao podloga. Sejanac divlje kruške kao podloga bolje podnosi krečna zemljišta nego vegetativne podloge za kruške (dunja) tako da voćke manje stradaju od hloroze.

Vegetativne podloge koriste se samo u savremenim zasadima gde se primenjuje intenzivna nega i gde nema opasnosti od pojave hloroze. MA se odlično ožiljava tako i zrelim reznicama. Dobro se ukorenjava. Većina sorti krušaka mora se kalemiti preko posrednika na ovoj podlozi.

Ba 29 je podloga koja bolje podnosi višak karbonata u odnosu na MA.

Podloge za dunju i mušmulu

U poslednje vreme za dunju i mušmulu najviše se koristi dunja Ba 29, pogotovo na krečnim zemljištima.

Podloge za šljivu

Svi noviji zasadi šljive podignuti su na džanarici. Ova podloga je pogotovo dobra za suva, slabija i zemljišta sa više kreča. Džanarika se NE preporučuje na plodnijim zemljištima.

U poslednje vreme čine se pokušaji da se za sisteme guste sadnje i gajenja šljive u surovijim uslovima koriste kao podloga sejanci crnog trna (trnjina – Prunus spinosa).

Podloge za breskvu

podloge breskve

Za toplije predele i suvlja zemljišta, kao i zemljišta koja sadrže više aktivnog kreča, koristi se badem , ali u poslednje vreme sve više hibrid između breskve i badema GF 677, koji se najčešće razmnožava vegetativnim putem. Danas se koriste klonovi koji nisu zaraženi virusima. Razmnožava se reznicama i mikro-razmnožavanjem (kulturom tkiva).

Podloge za kajsiju

Džanarika nije najbolje rešenje za kajsiju jer su voćke kalemljene na njoj bujne, u jesen kasnije završavaju vegetaciju, a u proleće ranije počinje kretanje sokova i zato ona vrlo često strada od mrazeva. Ovi nedostaci se uspešno rešavaju korišćenjem posrednika, kada se prvo na džanarici pri zemlji kaleme sorte šljiva posrednici (požegača, stenlej, čačanska lepotica, krupna zelena renkloda itd), a onda se na 100 – 120 cm od zemlje kaleme sorte kajsije. Dobri rezultati su dobijeni kalemljenjem kajsije na belošljivu, posebno ako se kajsija kalemi na 80 – 100 cm od zemlje. Pored ovih generativnih podloga koristi se i domaća kajsija sitnog ploda (zerdelija) sa peskovitih zemljišta i badem za toplije krajeve i suvlja zemljišta.

Od vegetativnih podloga za kalemljenje kajsije dolaze u obzir izdanci belošljive i novija vrsta Piksi (Piksy)

Podloge za višnju i trešnju

Kod nas se najviše koriste generativne podloge i to sejanci divlje trešnje (Prunus avium) koji se kod nas ređe koriste kao podloge za trešnju i višnju i magrive (Prunus mahaleb)

Podloge za orah

Kao podloga za kalemljenje oraha koriste se sejanci običnog (domaćeg) oraha (Juglans regia)

Podloge za lesku

Leska se lako razmnožava semenom, a takođe i vegetativno (kalemljenjem, nagrtanjam, reznicama, položenicama itd.). Sorte leske se kaleme na sejanac mečije leske (Corylus colurna) . Seme koje se koristi za proizvodnju podloga treba da je od odabranih biotipova.

Podloge za badem

Za badem se uglavnom koriste generativne podloge (gorki badem, slatki badem), a ređe vegetativne. Od vegetativnih podloga nešto malo se upotrebljava hibrid između breskve i badema GF 677, uglavnom za hladnija područja i vlažnija zemljišta.

dipl. inž. Igor Andrejić

Pročitaj i ...

zimsko prskanje potkornjaci jesenje plavo prskanje voćnjak starenje zimsko tretiranje rak korena jesenje prskanje pregled štetočina plavo prskanje podmladjivanje starijih zimsko tretiranje zimski radovi

Voćnjak – zaštita “plavo” prskanje u jesen/zimu

Još možete sprečiti štetočine da napadnu voćnjak u velikom broju ako obavite prskanje bakarnim preparatima. Pažljivo sa bakrom.